Kičmeni stub – osovina tela
Da bi sprečili deformitet i bolesti kičme, koji po pravilu značajno narušavaju zdravlje i dovode do invalidnosti, potrebno je blagovremeno praćenje razvoja kičme. Naročito u „razvojnom dobu“, počev od treće godine života pa sve do zrelog doba.
Zašto je kičma posebno važan organ, a istovremeno jako osetljiv na povrede i sklon oboljenjima?
Prisutan je bliski odnos između koštano – zglobnih struktura kičme i moždanog stabla, produžene moždine i korenova živaca koji izlaze iz kičme, kao i pratećih krvnih sudova. Svaka povreda i bolest kičmenog stuba može direktno ili indirektno da utiče na ove osetljive strukture, čija oštećena funkcija dovodi do teških poremećaja, od poremećaja fukcije kretanja do teške invalidnosti i oduzetosti.
Šta preduzeti da do takvih stanja ne dođe?
Poželjno je sprovesti redovno praćenje i pregled kičme od rane mladosti, najkritičnijeg perioda od jedne do tri godine života, odnosno od devet do dvanaest godina života.
Prvi pregled se bavlja nakon prohodavanja, zbog promene fizioloških krivina kičme, koje su uslovljene promenom položaja od ležećeg u sedeći i kasnije u uspravni stav.
Naredni značajan period je pri polasku u školu i početak intenzivnog rasta – kod devojčica osma, kod dečaka deveta godina života. U ovom periodu treba naglasiti i značaj nošenja školske torbe, koja je veliko opterećenje za decu u razvoju, pogotovo ako se nosi na jednom ramenu, kao i ne prilagođena radna površina (školska klupa, stolica i stol).
Sledeći problem za decu u razvoju je značajno smanjena fizička aktivnost, naročito nakon pojave mas-medija (internet, kompjuteri i društvene mreže), koje zaokupljaju decu. Na taj način doprinose pojavi raznih nepravilnosti , od lošeg držanja pa sve do teških deformiteta, koji mogu da dovedu i do operativnih intervencija, i da ugroze zdravlje mladog organizma. Gojaznost dece, koja je jako prisutna, je takođe veliki problem.
Drugi kritičan period je doba puberteta, kad dolazi do naglog koštanog rasta, a mišići ostaju prenapregnuti i jako skraćeni. Što po pravilu dovodi do krivljenja kičme. Kosti izrastu naglo za nekoliko meseci, a mišićima treba nekoliko godina da se prilagode novonastalom stanju.
Taj period je od 9. do 12. godine, a traje do završetka rasta, od 17. do 19. godine života.
U tom periodu je naročito važno praćenje deteta od strane roditelja, nastavnika inastavnika fiskulture, da bi se primetila sva odstupanja i blagovremeno uputilo dete na ortpediju, kao i kod drugih lekara, radi preduzimanja odgovarajućih mera. Veoma je važno decu usmeravati na sportske aktivnosti i sprečavati dugotrajnu upotrebu kompjutera i ostalih zanimacija.
Najpoželjniji sportovi u razvojnom dobu su sportovi u vodi i gimnastika. Ali i svaka druga rekreativna i sportska aktivnost će dobro doći.
Koji su deformiteti kičme najučestaliji?
Najblaže je položajno krivljenje kičme koje je uslovljeno neskladom u rastu koštanih struktura, koji se dešava naglo i mišića koji ne mogu da isprate svako stanje.
Ako primetite kod deteta denivelaciju ramena, lopatica i nejednakost trouglova stasa, krivinu kičme, pogrbljenost u grudnom delu kičme, potrebno je obavezno se obratiti lekaru. Zatim, kada se vidi rebarna grba u grudnom delu sa jedne strane i izbočenje u slabinskom delu sa druge strane kičme, to po poravilu govori o težem poremećaju i deformitetu kičme. Ovi poremećaji lako mogu da se primete kod pretklona pri ispruženim kolenima.
Ovakvi slučajevi, ukoliko se na vreme i na odgovarajući način ne leče, mogu dovesti do teških poremećaja koji nekad zahtevaju i operativno lečenje, koje je uvek ozbiljan zahvat. Lečenje koje kasno počne uvek je sa neizvesnim rezultatima. Promene i deformiteti iskrivljenosti kičme, mogu se lečiti dok traje rast. Nakon završetka rasta krivine, po pravilu, ne mogu da se isprave sem operativnim procedurama. Kod nelečenih i ne odgovarajuće lečenih slučajeva, ostaju trajne posledice doživotno, sa manjim ili većim tegobama i ograničenjima funkcije.
Simbol naše struke – ortpedije: „Mlado drvo kada raste, ispravlja se pomoću kolca i konopca postepenim pritezanjem“. „Drvo se savija dok je mlado.“
Tako je i sa kičmom.
Koje su krivine kičme najčešće?
Krivljenje kičme prema napred, takozvana Kifoza, koja je češća kod dečaka. Zatim, krivljenje u stranu, takozvana Skolioza, koja je češća kod devojčica.Preporučuje se da, kada dođe do pojedinih deformiteta, da se primeni voljna korekcija držanja. Plivanje, vežbe za istezanje skraćene muskulature, gde važnu ulogu imaju treneri, nastavanici fiskulture i ostali sportski radnici, kao i program korektivnih vežbi koje sprovode fizijatri i fizioterapeuti.
Ukoliko se deformitet na vreme otkrije i pravilno leči i prati, moguće je potpuno ispravljanje i izlečenje. Naravno lečenje i aktivnosti traju sve vreme koliko traje rast. Bolje sprečiti nego lečiti.
Zaštitni položaj za kičmu:
- Uvek leđa ispravna, trbušni mišići stegnuti i savijanje u kolenima a ne u kičmi.
- Slikovito: kada se u sagnutom položaju podigne 10 kg, to je opterećenje na kičmu 300 kg. I obrnuto, u zaštitnom položaju opterećenje je 10 prema 10.
