Šta je kolonoskopija?
Kolonoskopija je medicinska procedura ili pregled u kojoj se dugi tubularni fleksibilni instrument sa kamerom koji je debljine prsta nazvan kolonoskop koristi za pregled unutrašnje povrsine debelog creva i završnog dela tankog creva.
Kada treba raditi kolonoskopiju?
- Uvek kada preko stolice ima crvene krvi ili iz čmara izlazi sveža crvena krv ili pri brisanju čmara na papiru se primeti krv, takođe ako je stolica crna kao katran ili ugalj, a gastroskopijom je isključeno krvarenje iz gornjih delova sistema za varenje (jednjak, želudac, dvanaestopalačno crevo).
- Promene u pražnjenju stolice – pojava proliva, odnosno učestalih mekih stolica ili zatvora ili opstipacije kada stolica postanje neredovna.
- Ukoliko je kod vas prilikom pregleda krvne slike nađena malokrvnost (anemija) sa niskim gvozđem.
- Ukoliko ste radili test stolice na prisustvo krvi, odnosno na prisustvo nevidljivog krvarenja iz sistema organa za varenje i test je pozitivan.
- Ukoliko ste u porodici imali obolelog od raka debelog creva tada prvo koleno srodstva obolelog (roditelji, rođena braća ili sestre i vaša deca) moraju da urade kolonoskopiju.
- Sve osobe starije od 45 godina bi trebale u cilju prevencije obolevanja od raka debelog creva da urade ovaj pregled iako nemaju nikakve tegobe i osećaju se zdravim.
- Ukoliko ste prethodno radili rendgenski pregled debelog creva (irigografiju) i nađena je neka promena na debelom crevu prilikom snimanja.
- Ukoliko imate povišenu temperaturu, bol u trbuhu i gubitak težine, a dosadašnjim ispitivanjima nisu nađeni uzroci, takođe obavezno uraditi kolonoskopiju.
Kako se radi kolonoskopija?
Dva dana pre pregleda se radi priprema za pregled. Pregled se radi u ležećem položaju na levom boku, nekada je potrebno promeniti polozaj u lezeći na leđima. Prethodno se prstom pregleda završno debelo crevo, a zatim se kroz čmar aparat uvodi u debelo crevo i laganim potiskivanjem se gura kroz šupljinu creva do početka debelog creva. Pregled obicno traje 15-30 minuta. U toku pregleda se kroz aparat ubacuje u crevo vazduh radi sirenja creva i bolje vidljivosti. Ovo pacijent može da oseti kao nadutost, nelagodnost u trbuhu ili lakše grčeve u trbuhu. Potrebno je da prilikom pregleda još neko dođe sa pacijentom kao pratnja, a pratnja je obavezna ukoliko se pregled radi sa anestezijom. Nakon završenog pregleda pacijent može da jede, a posle dva sata je sposoban da nastavi sa bilo kojim radom ili aktivnostima.
Kako se radi priprema za pregled?
Osnovni preduslov za dobar kolonoskopski pregled je da crevo bude čisto. Priprema se sprovodi dva dana pre zakazanog pregleda, a sastoji se u odgovarajućoj dijeti i primeni odgovarajućih sredstava za čišćenje creva. Prilikom zakazivanja pregleda dobićete usmeno i pismeno uputstvo za pripremu za pregled. Predlažemo da pacijent dan pre pregleda uzme slobodan dan da ne radi i ne planira nikakve ativnosti, jer početkom pripreme i pijenjem sredstava za čišćenje imaće učestale potrebe za stolicom.
Koliko je pregled bezbedan?
Pregled je potpuno bezbedan. Od tegoba se mogu javiti nadutost trbuha i osećaj punoće u trbuhu i lakši grčeviti bolovi u trbuhu koji ubrzo prestaju nakon završetka pregleda. Izuzetno retko se mogu javiti komplikacije kao krvarenje ili da se crevo probusi (perforacija) i to ako se rade intervencije kao biopsija ili se uklanjaju polipi.
Ostale korisne informacije
Pregled može da se radi u anesteziji (kratkotrajna intravenska anestezija) koja traje koliko traje i pregled a, pacijent se budi trenutno nakon završetka pregleda. Ukoliko se pregled radi u anesteziji obavezna je pratnja za pacijenta.
U toku pregleda moguće je, ako je potrebno uzeti biopsiju (isečci sa promenjenih mesta na sluznici debelog creva) koje su nekada neophodne za definitivno postavljanje dijagnoze.
Ukoliko imate bolesti srčanih zalistaka, srčanu manu ili vestački srčani zalistak tada je obavezna antibiotska profilaksa, odnosno pacijent mora da pije antibiotike pre pregleda (konsultovati sa svojim internistom ili kardiologom).
Bolesnici koji boluju od šećerne bolesti i leče se insulinom obično zahtevaju pripremu u bolničkim uslovima zbog cčste potrebe kontrolisanja šećera u krvi i mogućih hipoglikemija (pada vrednosti šećera u krvi).
Bolesnici koji primaju antikoagulantnu terapiju (lekove koji smanjuju zgrušavanje krvi) moraju imati nalaz INR-a od prethodnog dana.
