Strah od straha i kako ga pobediti?
Strah se javlja kao impuls kada imamo osećaj da gubimo kontrolu nad sobom (odn. svojim životom)
Oni strahovi koje “stavljamo” u budućnost, najčešće su vezani za period detinjstva ali i neprijatne situacije tokom odrastanja (života uopšte). Čim se pojavi nešto što može biti slično događajima koji su nas plašili u prošlosti ili smo čuli da je nešto opasno, možda videli kako drugi doživljavaju opasnost, mi osećamo strahove. A tada imamo i strah da ćemo imati strah.
Kako reagovati na trenutni strah?
Strah nije lako kontrolisati, ali ga je poželjno “čuti” čim osvestite da ste u strahu.
Moj predlog za Vas za prevazilaženje strahova koji su trenutni, a preplavljujući:
U trenutku kada Vas strahovi preplavljuju, najbrži način za prevazilaženje strahova jeste fokusiranje na disanje i duboko disanje: usporite svoje disanje, nežno ali duboko udahnite i isto tako nežno izdahnite koliko god možete. Ponovite vežbu disanja koliko Vam je potrebno, odn. dok ne osetite da Vam se opuštaju mišići, da nestaje grč u stomaku, opuštaju se ramena, kolena postaju fleksibilna. Zatim svoj fokus pomerite na rešenje stanja u kojem se nalazite.
Ukoliko u nekom momentu imate potrebu da snažno udahnete i izdahnete, to i učinite.
Kada budete u mogućnosti odvojite malo vremena za razgovor sa sobom i svojim strahovima. Zapišite strahove koji Vas preplavljuju.
Posmatrajte ono što ste zapisali i odgovorite na pitanja:
- Koliko je realan ili imaginaran strah koji imate?
- Čemu Vam taj strah sada služi?
- Šta pokušavate da izbegnete?
- Od čega se tim strahom branite?
- Koliko Vas “životno” košta to izbegavanje?
- Koju poruku, u odnosu na prethodne odgovore, možete dati sebi?
Realni i imaginarni strahovi
Potrebno je prepoznati i razdvojiti realne od imaginarnih strahova.
Realni strahovi su naši pomoćnici, upozoravaju nas na opasnosti koje nas mogu realno povrediti. Ako ste bili zaista u životnoj opasnosti, setite se situacije. Nemojte se zadržavati na emocijama, već posmatrajte kako ste “izašli” iz te situacije. To će Vam pomoći da razdvojite realne od imaginarnih strahova.
Imaginarni strahovi su naši “odmagači”. Samo nas bokiraju, blokiraju, blokiraju. Često su posledica strahova iz perioda detinjsta i odrastanja. Možda se nekih strahova možete setiti. Koje su to bile situacije, kako ste se osećali, kako ste ih (ako ste) pobedili?
Imaginarni strahovi nemaju realnog povoda ali su veoma uznemirujući. Oni su znak da negde sabotirate sami sebe. Želite promenu ali ne znate kako da je učinite, a da emotivno ne boli. U procesu life coachinga osvešćujete potisnute emocije i učite kako ih prevazići.
Abraham: “Bol je otpor prirodnom stanju dobrog zdravlja i što mu više posvećujemo pažnju, to ga više privlačimo”.
Bez obizra da li su u pitanju realni ili imaginarni strahovi treba ih pre svega prihvatiti.
Strah iz detinjstva
Strahovi jesu deo odrastanja u određenom životnom razdoblju. Dete uči kako da se “nosi” sa strahovima da zaštiti sebe. Ukoliko je u tom period došlo do trauma (a svaka trauma izaziva emotivnu bol, koju uporno pokušavamo izbeći tokom odrastanja), kroz život će osoba teže prevazilaziti određene slične situacije (strah od visine, autoriteta, zatvorenog prostora …).
Razumeti strahove možete povećanjem svesnosti
Želim da Vam kažem da ipak mora malo da boli. Ona bol koje se unapred plašite, ali ne uzmičete, vodi ka razvoju. Bol kojoj se prepuštate, kada ništa za sebe ne učinite a želite (i opravdavate se rečima “šta je, tu je”, “takav mi je život, subina”), je bol koja vodi od razvoja, a tu je mnogo više bola.
Naravno, izbor je uvek Vaš (svesno ili nesvesno). Potrebno je da razumete da, kada mislite da niste izabrali, izabrali ste – da niste izabrali. Može zvučati grubo što sam prethodno napisala, možda Vas je i to zabolelo. Ako je mnogo toga što ste potisnuli, pohranili u nesvesno, verovatno Vas je zabolelo. Svoje izbore pravite najčešć nesvesno. Odabirom da pod tepih “gurate” ono sa čim ne želite da se suočite i ostavljate za neko novo sutra, je put od razvoja koji vodi ka sve dubljem nezadovoljstvu. Postajete plen sopstvene mreže, stvarajući krug uzroka i posledice. Život oblikujete u smeru kojim ne želite ići, ali je možda način da budete prihvaćeni u krugu ljudi kojima ste dali veličinu iznad realne.
Kako pobediti imaginarne strahove?
Mnogo je načina za prevazilaženje imaginarnih strahova.
Jedan od načina je i moj predlog za Vas, za imaginarne strahove koji su se kroz vreme nagomilali:
Zapišite svoje strahove i posmatrajte ono što ste zapisali.
- Krenite od najbezbolnijih strahova.
- Odaberite i opišite jedan svoj strah, sa što više detalja. Zatim udahnite i polako izdahnite.
- Vizualizujte kako se stepen po stepen, susrećete a zatim prevazilazite taj strah. Možda Vam neće uspeti prvi put, ali ponavljajte koliko Vam je potrebno, da biste bili zadovoljni rezultatom.
- Opišite sa što više detalja način na koji ste ga prevazišli (oslobodili).
- Kada ste zaključili da ste se oslobodili straha, osvestite kako se osećate. Opišite svoja osećanja sa što više detalja. Udahnite i izdahnite, zatim se polako vratite u sadašnji trenutak.
- Na isti način radite i sa ostalim imaginarnim strahovima.
Dakle, počnite od najbezbolnijih – da biste stekli poverenje u sebe.
Kako life coachingom od imaginarnih strahova stvoriti pokretačku energiju?
U life coaching procesu pre svega ćete otkriti sadržaje koji se nalaze u podrumima Vaše svesti (ono što stavljate “pod tepih”), a koji Vas vode od razvoja ka nezadovoljstvu sobom i svojim životom.
Otkrivanjem tih sadržaja osetit ćete u sebi pokretačku energiju. A onda stratujemo ka izborima, procesom coachinga, koji ide ka razvoju i u smeru kvaliteta u željenim aspektima života. Coaching Vam između ostalog pomaže i u jačanju volje, podsticanju inicijative u kreiranju svog života na način na koji želite živeti, što Vi najbolje za sebe znate. Ali nemojte očekivati brze rezultate. Ponekad neće biti ni lako, ali ću Vaš put pratiti ja (life coach) i pomoći Vam da stepen po stepen dođete do željenih rezultata.
Kako kaže Rumi: “Strah je neprihvatanje neizvesnosti. Ako prihvatimo neizvesnost, to postaje avantura.”
Primer iz prakse
Na seansu mi je došao penzioner. Ima strah od zatvorenog prostora. Prvo sam zaključila da njegovi strahovi nisu prešli u fazu kada je potrebna pomoć psihoterapeuta, psihijatra i prihvatila sam da radimo.
Različiti sadržaji se nalaze iza tih strahova. Ljutnja i bes, osećaj krivice i nemoći su sadržaji koje je klijent osvestio. Tokom seansi je klijent prolazio kroz sadržaje koji su se osvešćivali, naravno uz moj “nadzor”. Stepen po stepen rada, prvo je dolazilo do osvešćivanja a zatim i do prihvatanja onoga što je osvestio. Nakon faze prihvatanja dolazi do faze postavljanja ciljeva a zatim kreiranja i ostvarenja ciljeva. Kao rezultat prethodno navedenog, tokom jedne seanse, u momentu je klijent sam shvatio da više i ne priča o strahovima (koji su bili glavna tema coachinga). Navodi da ostaje sam u kući, ne boji se ući sam u lift i dr. Seanse su bile sve ređe, do momenta kada je odlučio da će dolaziti jednom mesečno. Naravno, interakcijom smo proverili da li je spreman za novi korak. Kada je klijent sam utvrdio da jeste spreman, da je postao siguran u sebe dogovorili smo novi susret za dva meseca. A sada klijent sam hrabro korača kroz svoj život. Dobio je mnogo alata i kaže da dalje može sam.
