Načini pomoći u slučajevima depresije

Načini pomoći u slučajevima depresije

Načini pomoći u slučajevima depresije

Šta je depresija

Depresija u prevodu sa latinskog, u originalu “deprimere”, označava potiskivanje i pritisak. Posmatrano iz psihološkog ugla, ukazuje na stanje potisnutog raspoloženja i subjektivno osećanje osobe kako je pritiska teret koji ne može da podnese. Nizak nivo raspoloženja koje istrajava i promene raspoloženja koje se javljaju bez jasnog razloga često ukazuju da osoba ima depresivni poremećaj. Osnovni pokazatelji depresije su gubitak energije i motivacije za ispunjavanje svakodnevnih uobičajenih aktivnosti. Osoba postaje nezainteresovana i generalno nezadovoljna, što je praćeno povlačenjem u sebe i izbegavanjem kontakta sa drugima. Prestaje da oseća radost u životu, dolazi do gubitka radne sposobnosti, a često se javlja poremećaj apetita i spavanja. U nekim slučajevima, osoba počinje da razmišlja o samoubistvu.

Osnovna karakteristika velike depresivne epizode je period od najmanje dve nedelje kada  osoba doživljava gubitak interesovanja ili zadovoljstva u skoro svim životnim aktivnostima. Ovo može biti praćeno dominantnim osećanjem tuge, poput osećanja velikog gubitka. U ovom slučaju često nije bilo stvarnog gubitka u životu osobe neposredno pre ulaska u depresivno stanje. Kod dece i adolescenata, veća je verovatnoća da će biti razdražljivog raspoloženja i da neće ispoljavati tugu.

Najčešći simptomi depresije

  • Osećanje tuge, praznine ili beznađa
  • Ljutnja i razdražljivost
  • Nesanica ili hipersomnija
  • Gubitak interesa za normalne dnevne aktivnosti kao što su: sport, uobičajene aktivnosti, dosadašnja životna interesovanja, seksualne aktivnosti i slično
  • Značajan gubitak telesne težine ili povećanje težine zbog promena u apetitu
  • Psihomotorna agitacija (nemir) ili retardacija (usporenost)
  • Zamor ili gubitak energije skoro svaki dan
  • Teškoće razmišljanja ili koncentracije ili neodlučnosti skoro svaki dan
  • Povremene misli o smrti, ponavljajuće misli o samoubistvu
  • Vidno otežano socijalno i profesionalno funkcionisanje

Primer iz prakse

U telesnoj psihoterapiji koriste se metode telesnih pokreta i tehnike disanja kako bi se klijent efikasnije povezao sa potisnutim osećanjima i kako bi lakše došao do uvida u svoje stanje. Telesni stav najviše govori terapeutu o klijentovom stanju. U slučaju depresije izraz lica i telesni stav prikazuje sliku bola i teskobe. Telo je energetski ispražnjeno, tj. na niskom nivou punjenja. Disanje je plitko.

Fiona je žena tridesetih godina. Ulazi u ordinaciju na prvu seansu odsutnog pogleda, spuštenih ramena, ukočenog telesnog stava. Izbegava kontakt očima i gleda u stranu i prema dole. Pokreti su joj usporeni i deluju automatski. Nedostaje joj spontanost pokreta. Na molbu da mi opiše svoje stanje i da se izjasni zašto se odlučila za terapiju i šta očekuje da će postići daje vrlo kratke odgovore i često sleže ramenima. Glas joj je tih i uzdiše pri govoru, kao da pokušava da udahne. Ne nalazi reči kojima može da opiše svoje stanje, a na pitanje o osećanjima govori kako ne oseća ništa. U njenim rečenicama reč “ništa” je često zastupljena. Još neke od reči koje često izgovara su: “prazno je”, “nema smisla”, “čemu sve ovo?”. Teško uspostavlja interakciju u seansi i deluje kao da ima otpor da bude ovde. U stvari, Fiona ima utisak da joj je potpuno svejedno da li je ovde ili između četiri zida svoje sobe. Jedina razlika koju saopštava je da bi joj bilo lakše kada bi bila sama. U glasu o očima joj se vide tuga i bol.

Dajem joj instrukciju da diše stomakom i da pokuša da izdvoji neka osećanja koja jojse javljaju dok diše. Primećujem da Fiona diše plitko, samo gornjim delom pluća, pri čemu povlači ramena prema vratu kao da se skriva od nečega, kao da pokušava da se zaštiti. Pri pokušaju da produbi disanje javlja joj se osećanja straha i osećaj gušenja. Grlo joj se steže. Oči su joj suve. Mada se u očima vidi tuga, ne može da zaplače. Teško dolazi do svojih osećanja. Uporno ponavlja kako je sve prazno. Predlažem joj da zajedno dišemo u tišini, da osluškuje ritam mog disanja i da pokuša da ga prati. Nakon par minuta izjavljuje da joj to prija i da je podseća na nešto iz njene prošlosti kada se osećala dobro, ali ne može da se seti šta je i kada to bilo.

Na narednim seansama, svaki put kada bi uspela da produbi svoj ritam disanja, Fiona bi se osećala bolje. Njen telesni stav bi se popravljao. Ramena bi se ispravljala, podizala bi glavu, uspevala da ostvari kontakt očima, a oči bi joj dobijale sjaj. Vremenom je počela da se otvara, stiče poverenje i govori o slikama koje bi joj često prolazile kroz glavu. Bile su to uglavnom slike ruševina, prostorija u koje je zatvorena, gde doživljava razne torture i gde se njen život gasi. Postala je svesna kako su te slike praćene osećanjem očaja zbog nemoći. U jednom trenutku izgovara kako se oseća osuđenom da bude zatvorena u nekom vakuumu odakle nema izlaza. Na pitanje ko je osudio, Fiona odgovara: “Život”. Pomažem joj da to osećanje produbi i da ga izrazi. Oči počinju da joj se vlaže i nakon duže vremena postaje sposobna da dođe do osećanja i da zaplače.

Nakon nekoliko narednih seansi Fiona dolazi do uvida kako su životne okolnosti na koje je nailazila u prošlosti bile za nju preteške i kako u jednom trenutku nije imala adekvatan odgovor na njih. Uviđa kako joj je to stvorilo osećaj krivice i razočarenja u sebe ali i u okolinu. Disanje joj se produbljuje i počinje da diše stomakom, čime uvećava nivo punjenja. Kako joj se punjenje pojačava, vraćaju joj se interesovanja i popravlja joj se raspoloženje. Postaje sposobna da se osmehne. Pokazuje interesovanje za razgovor. Povezuje se sa dve prijateljice, počinje da izlazi svakodnevno van kuće u šetnju. Ostvarila je napredak.

Kako telesna psihoterapija uključuje i rad na nalaženju životne svrhe, Fiona nastavlja terapiju u smeru izgrađivanja sopstvene svrhe u životu i traganja za novim interesovanjima, kao i vraćanjem na nešto što je u ranijem periodu bilo polje njenog interesovanja. Ovo je izuzetno važan deo terapije kod depresivnih osoba.

Kako možete pomoći sebi ako ste depresivni:

Potražite osobu od poverenja i pričajte sa njom o vašem stanju, osećanjima i onome što vam se dešava. Sposobnost da se poverite drugima i da pričate s njima o problemu depresije je  najbolja strategija koju možete imati u borbi protiv depresije.

Pratite svoje misli i osećaje. To je početak suočavanja s problemom. To će vam omogućiti razvijanje veštine uočavanja epizoda depresije pre nego što bude kasno. Tehnika praćenja misli može vam omogućiti da odlučite koje su vaše misli su odraz pravog stanja oko vas – a koje su misli najverovatnije nerealne i stvorene tokom pada osnovnog raspoloženja i razvijanja epizode depresije.

Pronađite smislenu svrhu u svom životu. Imati snažan osećaj svrhe je najefikasniji lek da savladate prepreke. Aktivnosti koje vas povezuju sa nečim većim, kao što je težnja da savladate izazovan zadatak, biće vam velika pomoć u borbi sa depresivnim stanjem.

Negujte lične veze sa drugima (prijatelji, članovi porodice, komšije, itd.) Skladni odnosi od poverenja pomažu u smanjenju izolacije i usamljenosti. Potražite osobe sa kojima ste izgubili kontakt, volontirajte u društvenim akcijama, usvojite kućnog ljubimca i održavajte kontakt sa porodicom i prijateljima.

Razvijajte veštine suočavanja kako bi se smanjio stres. Prepoznavanje uzroka stresa i izbegavanje tih situacija biće od pomoći. Tehnike opuštanja u napetim i teškim situacijama (na primer, porodična okupljanja) učiniće vas manje podložnim depresiji.

Omogućite sebi dovoljno sna. Važnost kvalitetnog sna je velika. Pomaže održavanju funkcije mozga. Bez adekvatnog sna, ljudi imaju veću verovatnoću da imaju negativne misli i anksioznost, što dovodi do depresije.

Pobrinite se da se krećete svaki dan. Redovno angažovanje u fizičkoj aktivnosti, čak i u maloj količini, može imati veliki uticaj. Vežbanje ne samo da povećava samopouzdanje, već poboljšava društvene veze i povećava samopoštovanje.

Hranite se zdravo. Ishrana koja uključuje svežu hranu, dovoljna količina vode, vitamina i drugih sastojaka neophodnih telu, uz smanjenje kofeina i konzumacije alkohola može značajno doprineti poboljšanju raspoloženja.

Budite motivisani da napravite veće promene u životnom stilu nagrađujući se povremeno sa stvarima u kojima uživate. Negativni stavovi iscrpljuju hemikalije u mozgu koje stvaraju zadovoljstvo. Negativnost takođe oštećuje imuni sistem i narušava hormonsku ravnotežu u telu.

Javite se vašem lekaru i zakažite terapije. Imajte poverenja u svog lekara i terapeuta i sarađujte s njim. Zajedničkim snagama ćete lakše i brže doći do poboljšanja i izlečenja.

Kako pomoći osobama koje su u depresiji:

Često osobe koje se nađu u stanju depresije ne govore o svom stanju drugima. Sklone su da to prikrivaju tako što na sebe stavljaju masku raspoložene osobe. Teško im je da priznaju da im nešto u životu ne ide i nalaze razne izgovore da to zamaskiraju pred sobom i pred drugima. Često osećaju strah da će ih okolina osuditi i odbaciti ako priznaju kako se osećaju i šta im se dešava.

Pomaganje prijatelju ili voljenoj osobi sa depresijom može biti izazov. Za mnoge ljude sa depresijom, simptomi su dovoljno ozbiljni da izazovu probleme u svakodnevnim aktivnostima kao što je npr. praćenje školskih aktivnosti ili svakodnevni rad. Neki ljudi se mogu osećati teško, a da ne znaju zašto.

Najvažniji korak u pomaganju osobi sa depresijom je razumevanje simptoma. Tok velikog depresivnog poremećaja je promenljiv, a simptomi variraju od osobe do osobe. Upoznavanje sa mogućim simptomima će vam pomoći da bolje razumete šta ta osoba doživljava.

Podelite ono što ste primetili i razgovarajte o tome zašto ste zabrinuti.

Ako vaš prijatelj ili voljena osoba ima sklonost da potiskuje emocije, on ili ona se mogu osećati preplavljeni kada delite svoju zabrinutost oko mogućih simptoma depresije. Najbolja stvar koju možete učiniti u ovom slučaju je saosećajno slušanje. Nije vaš zadatak da popravljate stanje vaše voljene osobe i da je lečite od depresije, ali vaše prisustvo i slušanje voljene osobe mogu joj pomoći da se oseća bolje.

Izrazi koje možete koristiti

  • Ja sam ovde za tebe.
  • Nisi sam/a u ovome.
  • Možda ne razumem kako se trenutno osećaš, ali želim da ti pomognem.
  • Reci mi šta mogu da uradim da ti pomognem.

Fraze koje treba izbegavati

  • Ovo je samo faza, proći će.
  • Svi se ponekad tako osećaju.
  • Treba da stvari posmatraš pozitivno.
  • Trgni se, pokreni se.
  • Što više razmišljaš o tome, to ćeš se lošije osećati.

Često će sedenje u tišini i upotreba neverbalnih znakova za komunikaciju i podršku biti  mnogo korisnije od pokušaja da se pronađu savršene reči.

Kako još možete pomoći

Depresija može učiniti svakodnevne zadatke, kao što su vožnja i kupovina namirnica, nemoguće.

  • Pomozite osobi da planira aktivnosti.
  • Pružite joj pomoć i podršku u obavljanju planiranih aktivnosti.
  • Idite u prodavnicu i obavljajte druge zadatke sa svojim prijateljem.
  • Idite zajedno u šetnju nekoliko puta nedeljno.
  • Pitajte možete li pomoći oko kuće.
  • Gledajte filmove ili da izađite iz kuće zajedno.

Najvažnije što neko može učiniti za depresivnu osobu je da joj pomogne da dobije odgovarajuću lekarsku pomoć. Depresija se retko može prevazići bez lečenja i može se pogoršati tokom vremena. Istraživanja pokazuju da su antidepresivni lekovi i psihoterapija efikasni u ublažavanju simptoma.

Igor Pavluković

Terapeut holističke ordinacije

TELESNI PSIHOTERAPEUT
Holistička ordinacija Poliklinike Badawi

Igor @ Facebook

igor.pavlukovic@badawi-su.com

060 51 81 990

Podelite

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

five × one =