Laganje kod dece i kada deca lažu

Kada ste roditelj, imate gomilu uloga za koje niste znali da ćete se u njima ikada naći. Morate biti psiholog, pedagog, kuvar, medicinska sestra, mađioničar, ali često i policajac i sudija. Morate da procenite istinitost određene tvrdnje i da reagujete u skladu sa tim. Međutim, to baš nije uvek tako jednostavno.

Kada laganje počinje?

Ranije se smatralo da deca pre 4. godine nisu u stanju da lažu, zato što kognitivni kapaciteti nisu u dovoljnoj meri za to razvijeni. Međutim, novija istraživanja pokazuju da su deca u stanju da lažu već sa 2 godine.

Pomislićete da je to nemoguće. Ako je u stanju da ode u goste i osramoti vas tako što je za ponuđeni ručak, reklo da je „bljak“, nemoguće da zna da laže u drugim okolnostima.

Kod dece na ovom uzrastu, problem u detekciji laži predstavlja što njihovo laganje nema istu svrhu kao laganje kod starije dece. Često im se prepliće mašta i stvarnost, povezuju jedan događaj sa drugim ljudima, daju svoja tumačenja, ispričaju događaj od pre dve nedelje kao da se ponovo dogodio i sl. Veoma rano mogu da povežu da imaju povlašćen položaj kada su bolesni ili su pali, pa se žale da ih stomak boli ili udarena noga i kasnije, kako bi obezbedili istu brigu ili čokoladicu i sl.

Kod male dece, laži ili izmišljene priče su najčešće veoma providne i lako se uvidi njihova neistinitost. Međutim, problem predstavlja kada se dete pojavi sa pričom koja je realna, a vi niste sigurni kako da je proverite i kako da postupite.

Na primer: Da li ovako malo dete može da slaže da ga je udarila vaspitačica u obdaništu? Istina je da može. To ne znači da ne treba da proverite sa vaspitačicom zbog čega je došlo do te priče, ili sa drugim vaspitačicama, ali istina je da priča ne mora biti u potpunosti istinita. Možda je vaspitačica bila ljuta i grdila ga, pa je dete povezalo da ga je mama nekad udarila kada ga je grdila, možda su nešto videli u crtanom, pročitali u priči, potukli se međusobno i sl.

Zašto deca lažu?

Deca u različitom životnom dobu imaju različitu potrebu za laganjem. Najčešći razlozi mogu biti:

Da bi prikrili neko „nedelo“ za koje sledi kazna ili da izbegnu neprijatnost („Bato je iscrtao zid“, „Učiteljica nije pregledala kontrolne“, „Danas je otkazan trening“…)
Da bi ostvarili neku dobit, koja im je inače uskraćena („Tata, mama mi uvek dozvoli da pojedem čokoladicu kad dođem iz vrtića“)
Da dobiju pažnju i pohvalu od roditelja („Bio sam najbolji na kontrolnom“)
Da bi se hvalisali pred vršnjacima („Moj tata vozi avion“, „Dobiću nove skupe patike“)
Da ne bi povredili nečija osećanja

Kako roditelji da postupe?

Prvenstveno, roditelji treba da budu svesni koja je njihova uloga u učenju dece da lažu. Istina je da mi svi lažemo veoma često, samo za većinu neistinitih priča se smatra da su ili bezazlene ili čak dobrodošle (bele laži). Decu lažemo od ranog uzrasta sa pričama o Deda Mrazu, Zubić vili, Baba rogi i maci koja je pojela bombone. Te priče imaju svoju svrhu da, na deci prihvatljiv način, približe koncept nagrade i kazne, ali u suštini su neistinite.

Takođe, deca su prisutna i čuju kako se roditelji hvališu sa njima da odlično znaju matematiku, da super pričaju na više jezika, da su još kao mali bili napredni, pa doživljavaju da stvarno moraju da budu takvi ili da se takvima predstavljaju, pošto to roditelji od njih očekuju, a tako su i predstvaljeni okruženju.

Roditelji bi trebalo od najranijeg uzrasta da motivišu decu da im ispričaju istinu. Treba da podstiču kreativnost i maštu, ali da deca ipak polako uče kako da razdvoje igru od stvarnosti.
Neophodno je stalno raditi na detetovom samopouzdanju, da je svesno da vredi baš zbog toga što jeste i kakvo je, a ne da ima potrebu da podiže ličnu vrednost izmišljenim pričama.
Kazne za učinjene „grehe“ treba da su prikladne, da dete nema potrebu da laže da bi ih izbeglo. Isto tako ne treba prevariti dete sa pričom da bude otvoreno, da mu se ništa neće desiti, a potom ga strogo kazniti.
Graditi odnos pun poverenja i topline, jer u takvom odnosu su i kazne, poznate, očekivane i lakše je njih prihvatiti, nego se uplesti u laži.
Otvorena komunikacija u porodici, bez stvaranja paktova. Ako se roditelji međusobno lažu, zatim lažu decu, udružuju se u različitim kombinacijama, velika verovatnoća je da će dete to prihvatiti kao normalan obrazac ponašanja.

Ponekad, prihvatiti laži kao takve, bez dubljeg ispitivanja. Ovo posebno važi u pubertetu, kada deca nisu sigurna šta im se dešava, pa pokušavaju prikriti pojedine neprijatnosti. Pronađite prigodnu priliku da porazgovarate o tome, ali nemojte forsirati i glumiti islednika.

Homeopatski aspekt lečenja posledica karantina

I prva i druga grupa ljudi ima potrebu da se leči homeopatski. Homeopatski aspekt karantina podrazumeva upotrebu homeopatskih lekova koji vraćaju čoveka u ravnotežu. To znači da je otklanjanjem nezdrave matrice ponašanja, čovek ponovo zdrav. Homeopatija je metod lečenja, koji iz korena odstranjuje nezdravu matricu čoveka.

Za homeopatsku pomoć, obratite se Poliklinici Badawi u Subotici.