Bolni sindrom kičmenog stuba
Bolni sindrom kičmenog stuba je drugi najčešći uzrok obraćanja lekaru (odmah iza obične prehlade) i vodeći uzrok oduststva sa posla u svetu.
Tokom lečenja oboleli će se sretati sa različitim dijagnozama, predlozima za lečenje, a ponekad čak i oprečnim mišljenjima od strane različitih lekara i terapeuta. Svaka od predloženih mera lečenja u osnovi može biti na svoj način korisna, ali očigledno nije dovoljna da dovede do trenutnog izlečenja, što je opravdana želja svakog bolesnika.
Uzroci bolnog sindroma
Bol u kičmi je obično posledica starenja struktura koje su podložne promenama usled opterećenja. Kičma je dizajnirana kao najprezniji mogući osovinski sistem, ali i kao takva nije savršena, o čemu svedoči broj obolelih. U drugim slučajevima bol u kičmi može biti i odraz ozbiljne bolesti , naročito ako postoje podaci za ranije maligne bolesti, gubitak u telesnoj težini, pogoršanje bola tokom noći, povišena telesna temperatura i ostalo.
Ukoliko je bol u kičmi nastao kao posledica diskus hernije, osteoartroze, spondiloze, osteofitoze , diskopatije i drugih degenerativnih promena, neophodno je strpljenje i mere smanjenog opterećenja kičmenog stuba u periodu bola, uz fizikalnu terapiju i upotrebu lekova za ublažavanje bolova, do potpunog izlečenja koje nekada može nastupiti i nakon mnogo meseci.
Kad je bolni sindrom dugotrajan ili je praćen paralizama ekstremiteta, neophodno je dopunsko ispitivanje (laboratorijske analize, rendgen i snimanje magnetnom rezonancom).
Prevencija bolnog sindroma
Prevencija bolesti kičme je u pokretu – kičma je dizajnirana da se pokreće. Sve vrste vežbi, od običnih školskih vežbi oblikovanja do onih propisanih od specijaliste fizijatra, su pravi lek za kičmeni stub. Plivanje, joga, tai chi, pilates, sve su to mere koje će ojačati vaše kičmene mišiće i time održavati vitalnost struktura kičme i tako učiniti da se bolni sindrom što kasnije ili, što je još poželjnije, više nikada ne pojavi.
