Bubrežna insuficijencija je stanje u kojem bubreg ili bubrezi ne mogu obavljati svoje funkcije kako bi održali normalnu ravnotežu tekućina i elektrolita u telu, uklanjajući otpadne proizvode iz krvi.
Postoje akutna i kronična bubrezna insuficijencija.

1. Akutna bubrezna insuficijencija: Ovo je naglo i brzo pogoršanje funkcije
   bubrega. To može biti uzrokovano ozbiljnim oblikom dehidracije, šokom,
   ozbiljnim infekcijama, ozbiljnim ozledama, trovanjem ili komplikacijama nakon
   operacije.
2. Hronična bubrežna insuficijencija: Ovo je postepeno i dugotrajno pogoršanje
   funkcije bubrega tokom vremena. To može biti posledica dugotrajnih bolesti
   kao što su dijabetes, visoki krvni tlak, autoimune bolesti ili hronične infekcije.
   Hronična bubrežna insuficijencija može dovesti do potrebe za dijalizom ili
   transplantacijom bubrega kako bi se nadoknadila izgubljena funkcija bubrega.

Simptomi bubrežne insuficijencije mogu biti ​​umor, oticanje, poteškoće s disanjem, promene u urinu (smanjenje količine urina ili tamniji urin), mučnina, povraćanje, gubitak apetita i poteškoće sa spavanjem.

Lečenje bubrežne insuficijencije zavisi od uzroka i ozbiljnosti. To može uključivati ​​lekove, promene u ishrani, kontrolu krvnog pritiska i šećera u krvi, dijalizu ili transplantaciju bubrega. Sistematski medicinski pregledi važni su za praćenje stanja bubrega i pravovremeno lečenje eventualnih komplikacija.

U hroničnoj bubrežnoj insuficijenciji , nekoliko laboratorijskih analiza može pokazati odstupanja koja ukazuju na oštećenje funkcije bubrega. Evo nekoliko važnih parametara koji se često prate:

1. Kreatinin: nivo kreatinina u krvi obično raste jer bubreg gubi sposobnost da
   ga ukloni iz tela.
2. Urea: Povećani nivoi uree u krvi, poznati kao uremija, mogu biti znak hronične
   bubrežne insuficijencije.
3. Elektroliti: Oštećenje bubrega može dovesti do disbalansa elektrolita, kao što
   su natrijum, kalijum i fosfor.
4. Kalijum: povišenih nivoa kalijuma u krvi mogu biti opasni po život.
5. Fosfor: može doći do povećanja nivoa fosfora u krvi (hiperfosfatemija) zbog
   smanjene sposobnosti bubrega da ga ukloni.
6. Kalcijum: BBI može dovesti do niskih nivoa kalcijuma u krvi (hipokalcemija)
   i/ili poremećaja u ravnoteži između kalcijuma i fosfora.
7. Kiselost (pH) krvi: Poremećaji u kiselosti krvi (pH) mogu se pojaviti zbog
   smanjene sposobnosti bubrega da izlučuju kiseline.

Nutricionista ovde ima važnu ulogu da sastavi dijetu koja će smanjiti nivo kalijuma i kreatinina, i regulisati pH vrednost krvi.

Na ovaj način se može pomoći bubrezima i odložiti hemodijaliza ili transplantacija bubrega.

Ukoliko želite termin kod dr Katarine Badawi, javite se na konsultaciju i zakažite.