Šta je profesionalna selekcija?
Profesionalna selekcija je skup stručnih postupaka koji za cilj imaju odabir odgovarajućeg kandidata na određenu poziciju u preuduzeću. Možda nam se čini da su partokratija i nepotizam dominantni prilikom zapošljavanja, ali istina je da veliki broj kompanija, svoje zaposlene bira na osnovu nekog vida selekcije. Neki od njih odabir vrše samo na osnovu poslatih biografija i kraćeg intervjua, dok neki selekciji pristupaju temeljnije i kanidate vode kroz više krugova testiranja. Naravno, to zavisi i od same pozicije. Ukoliko se traži popuna veoma specifičnog radnog mesta koje zahteva znanja koja su slabo zastupljena na tržištu, nema potrebe za temeljnom selekcijom, kada je pitanje da li će se javiti uopšte i jedan kandidat sa potrebnim kvalifikacijama. Nasuprot tome, ako su tražena znanja opštija i učestalija, adekvatna profesionalna selekcija može pomoći da se odabere najoptimalniji kandidat.
Šta je „dobra“ profesionalna selekcija?
Ukoliko ste do sada tražili posao na više različitih mesta, verovatno ste bili svedok nekoliko različitih načina selekcionisanja radnika. Nekada su u pitanju bili razgovori, nekad testovi, nekad su kreirane potencijalne situacije, a veoma često je kombinacija nekih od ovih metoda. Koliko god da je postupak složen i deluje temeljan, ne znači da je i „dobar“ i da rešava problem na najbolji način. To je posebno prisutno ukoliko selekciju sprovodi dovoljno neobučeno lice ili osoba koja nije do kraja upoznata sa pozicijama u kompaniji. Veoma često se zadaju opsežni testovi sa desetinama različitih zadataka, a da zapravo niko u kompaniji ne zna da objasni koja je svrha tih zadataka. Da li nam govori da kandidat koji najbolje rešava aritmetičke zadatke i nizove brojeva je i najbolji kandidat za pisanje projekata ili je on samo kandidat koji najbrže računa? U ovu zamku često upadaju upravo nepsiholozi zbog nedostatka psihometrijskih saznanja i nepoznavanja svrhe testa. Nekada dva-tri odgovarajuća zadatka daju mnogo precizniju sliku.
Da li samo poslodavac profitira od profesionalne selekcije?
Novija saznanja pokazuju da je i odabir kandiata samo na osnovu postignuća na testovima delimično ispravan. Potvrđeno je da osim kognitivnih sposobnosti kandidata, veću ulogu za njegov kasniji uspeh na poslu igra način na koji će se adaptirati na klimu u preduzeću, odnosno na neposredno okruženje u kom će raditi. Zato, dobra selekcija podrazumeva odabir kandidata koji najbolje rešava zadatke relevantne za posao na koji se aplicira, ali i koji će se najbolje uklopiti u kolektiv. Pored toga „dobra“ selekcija podrazumeva i informisanje kandiata o svim detaljima posla, pošto ako kandidat odustane za mesec dana, onda je ceo posao bio uzaludan i trošak više.
Zašto je selekcija dobra za poslodavca?
Zašto da ne zaposlim od mog strica kumovljevu sestru kad on za nju kaže da je baš vredna i dobra? Zašto uložiti pare i trud u odabir radnika? Zašto se uopšte mučiti, kada je tržište svakako prepuno, pa ako neko i ne odgovara, lako će biti zamenjen? Zato što je to sve trošak. Loš radnik će loše obavljati dodeljene zadatke. Može da razvije kontraproduktivna ponašanja i da loše deluje na ceo kolektiv. Neodgovarajući radnici se lakše odlučuju na otkaz, a samim tim su povećani treoškovi ponovog obučavanja radnika i uvođenja u posao. Loš radnik nije samo onaj koji ne poseduje dovoljna znanja za obavljanje posla. Naprotiv, to može biti i previše kompetentan radnik.
Zašto je selekcija dobra i za samog radnika?
Više od trećine dana ljudi provedu na poslu ili u aktivnostima vezanim za posao. U skladu sa tim, adekvatan posao je izuzetno bitan za opšti osećaj blagostanja. Ljudi koji se ne osećaju ispunjeno na poslu su u većem riziku da razviju maladaptivna ponašanja (poput alkoholizma), da se razbole ili da se otuđe od svog okruženja. Adekvatan posao se čini kao utopija u situaciji u kojima se ljudi bore za bilo kakav posao, ali to što je utopija, ne znači da tome ne treba stremiti. Posao za koji niste dovoljno kompetentni, ili za koji ste prekvalifikovani činiće vas nesrećnima koliko god da rešava egzistencijalna pitanja.
Za dobar posao se ne treba prestati boriti. Ukoliko ste često na razgovorima za posao i nikako da prođete selekciju, postoji mogućnost i da je vi na neki način blokirate. Moguće da niste prepoznali koji je posao za vas najbolji, pa konkurište na radna mesta za koja ne odgovarate u potpunosti. Druga mogućnost je da nemate dovoljno veština da se prezentujete u najboljem svetlu, pa vaši kvaliteti prilikom selekcije ostaju nevidljivi. Koji god da je od ovih problema, oni su rešivi i mogu vam pomoći da i vi profitirate od naredne profesionalne selekcije i zaposlite se na radnom mestu koje će biti taman po vašoj meri.
