Dečiji crtež i značaj za potrebe dijagnostike i terapije
Svaka dijagnostika i psihoterapija počivaju na komunikaciji. Bilo da su u pitanju testovi ili intervjui, sa setom tvrdnji i pitanja dolazite do značajnih podataka.
Međutim, šta kada je sa druge strane klijent koji ne zna da čita, ili teško može i da opiše apstraktne pojmove poput emocija ili nekih unutrašnjih doživljaja. Prvenstveno mislim, na decu, ali ove poteškoće da verbalizuju svoja osećanja imaju i odrasli. U takvim situacijama, pribegava se nekoj simboličkoj projektivnoj tehnici, koja će poslužiti kao početak i nadopuna komunikacije, tamo gde reči nisu u stanju da dočaraju svo bogatstvo misli. Crtanje (npr. dečiji crtež) je u takvim situacijama izuzetno korisno. Koristi se i kod odraslih, ali je kod dece jedno od osnovnih sredstava, upravo zbog činjenice da deca u tome uživaju, spontano crtaju, čak i kada se to od njih ne traži. Crteže i dečiju igru često analiziraju i roditelji, upravo zato što su željni da o svom detetu saznaju sve što mogu, a ono nije u stanju da im ispriča.
Kao što je i napisano, dečji crtež se koristi u svrhu dijagnostike, tj. preko njega se mogu dobiti informacije o nečijem emocionalnom statusu, o odnosima koji vladaju u grupi, razredu, porodici, a praćenjem određenih parametara, dobija se i informacija o intelektualnom nivou. Sa druge strane, kroz crtanje i igru, dete može da iskaže i proradi različite emocije koje ga pritiskaju, da razradi traumu koja mu se desila i da različite njemu nejasne pojave inkorporira u svoj svet.
Dok se odrasli opterećuju time što im je crtanje daleko od toga da ima neku umetničku vrednost, deca sa tim nemaju problema. Spontani su i neopterećeni i na različitim uzrastima njihovi crteži nose različite informacije.
Stadijumi dečjeg crtanja (dečjeg crteža)
1. Švrljanje: Na uzrastu od 2-4 godine, ili ranije, odnosno od prvog trenutka kada se dete maši olovke, dečji crtež je baš ono što je i rečeno – švrljanje. Dete povlači nasumične linije, prvo prave, posle i kružne, razvija finu motoriku, ali crteži nemaju nikakvu realnost. Najčešće i ne kreću sa idejom šta će da crtaju, nego naknadno škrabotini daju značenje. Pred kraj faze mogu se možda naslutiti neki oblici, ali bez opisa, teško prepoznatljivi. Međutim, kroz opise i praćenu „priču“, možete saznati neka interesovanja deteta, šta mu se sviđa ili šta mu smeta i sl.
2. Pre-šematska faza: Na uzrastu od 4-7 godina deca počinju da crtaju stvari kako vide, ali i dalje u crtežima nema puno realnosti. Crtaju neke jednostavne stvari poput lica, tela kao štap, kuće, drveta i sl. i polako počinju da dodaju detalje koje su u skladu sa njihovom idejom o nečemu (delovi garderobe, cveće i oblaci oko kuće…)
3. Šematska faza – U ovoj fazi, posle sedme godine, počinje da se uviđa neka šema. Ako se crta šuma, biće nacrtane životinje, pečurke, drveće, možda lovac, sve ono što je u njuhovoj zamisli da šuma treba da ima. Crteži su detaljniji, povremeno dopunjeni rečima ili brojevima koje treba da dopune i pojasne crtež.
Procena emocija i socijalnih odnosa
Uglavnom je dečji crtež samo prikaz onoga o čemu dete u datom trenutku razmišlja. Nema nekih prikrivenih značenja, pa nema ni potrebe da mu se pripisuju. Međutim, ako se detetu desilo nešto loše, ili neobično, taj motiv će se na različite načine pojavljivati na crtežu. Na primer: rođenje mlađeg brata ili sestre, prisustvovanje sahrani, ružan san, svađa između roditelja i sl. Kroz upotrebu različitih boja, naglašavanjem različitih delova tela, dete može da iskaže strah ili privrženost nekoj osobi. Na crtežu porodice ili razreda, može da se uoči koliko je blisko nekome, da li se oseća članom ili sebe crta izolovano i tako dalje.
Procena inteligencije
Jedna od ređe pominjanih primena crteža je u proceni inteligencije. To obično zabrinjava roditelje jer misle da ako im dete gadnije crta, ima niže intelektualno postignuće. Nije suština u lepoti crteža, nego u nivou detalja, tj. očekuje se da deca različitog kalendarskog uzrasta crtaju složenije. Gudinafova i Haris su razvili test koji na osnovu crteža ljudske figure procenjuje nivo inteligencije kod dece (uglavnom ranog školskog uzrasta).
Prednosti koje ima dečiji crtež su brojne, prvenstveno zato što deca u tome uživaju. Problem nastaje ako se previše interpretiraju, pa im se pripisuju značenja koja ne postoje, ili čak kada roditelji projektuju neke svoje strahove, dok analiziraju crtež. U svakom slučaju, decu treba ohrabrivati da crtaju, da ispoljavaju svoju kreativnost i maštu, a vi, kao roditelji, da to koristite za još bolje povezivanje sa detetom.
