Fotosenzitivne reakcije
Osim dobro poznatih štetnih efekata UV zračenja u vidu akutnih oštećenja kože (opekotina od sunca) ili hroničnih oštećenja kože (u vidu fotostarenja kože, premalignih i malignih promena), postoji još jedna važna grupa oboljenja nastalih kao posledica izlaganja UV zracima. To su fotosenzitivne reakcije.
Fotosenzitivne reakcije nastaju kada neki lek ili druga supstanca, bez obzira na način na koji je dospela u kožu, tu izazove neželjenu reakciju. To se dešava kada ta supstanca uz istovremeno izlaganje UV zracima postane fotosenzibilizator (fotoaktivator) i dovede do fotosenzitivne reakcije, tj. da koža i pored izlaganja normalnoj dozi UV zraka reaguje patološki.
Postoje dve velike grupe fotosenzitivnih reakcija, mada se one mogu javiti i istovremeno kod pojedinih lekova i supstanci.
To su fototoksične i fotoalergijske reakcije.
Fototoksične reakcije
Kod fototoksičnih reakcija fotosenzibilizator koji je prisutan u koži apsorbuje energiju UV zraka, postaje aktivan, te potom oslobađa slobodne radikale koji oštećuju tkivo. Osnovne karakteristike fototoksičnih reakcija su da klinički odgovaraju izraženim opekotinama od sunca, da su prisutne isključivo na koži eksponiranoj suncu, da nema imunološkog posredovanja, da su veoma česte, da je dovoljno samo jedno izlaganje suncu, da je potrebna velika količina agensa da dođe do reakcije, te da se javljaju u intervalu od nekoliko minuta do nekoliko sati. Nakon prekida upotrebe leka, klinički znaci se obično brzo povlače. Fototoksične reakcije su praćene simptomom žarenja i pečenja kože.
Tipski primeri fototoksičnih reacija su fitofotodermatitis koji se javlja pri kontaktu sa biljkama, često puta profesionalno kod poljoprivrednika, manifestuje se oštro ograničenim crvenilom, otokom, mehurićima i mehurima na mestima kontakta sa biljkama, te trakastim hiperpigmentacijama pri sanaciji, potom berlok dermatitis koji se javlja u vidu crvenila oblika kapi koja teče, otoka na mestima kontakta parfema i mirisnih voda, te fototoksične reakcije izazvane lekovima (bez obzira da li su primenjeni lokalno ili sistemski) u vidu crvenila, otoka, mehurića, mehura, tamnih fleka na fotoeksponiranim regijama.
Fotoalergijske reakcije
Kod fotoalergijskih reakcija, lek bez obzira da li je lokalni ili sistemski, nakon apsorpcije UV zraka postaje pravi fotoalergen, te pokreće imunološku reakciju IV, ekcemskog tipa. Prema tome, osnovne karakteristike fotoalergijskih reakcija su kliničko ispoljavanje slično kontaktom alergijskom dermatitisu (ekcem), atopijskom dermatitisu, lihen planusu, imunološki su uslovljene, imaju retku učestalost, javljaju se samo kod imunološki predisponiranih osoba, potrebno je više od jednog izlaganja suncu, količina agensa potrebna za izazivanje fotoalergije je mala, reakcija se ispoljava 24-72 sata nakon višestrukog izlaganja agensu i svetlosti, promene se nalaze i na mestima koja nisu izložena suncu, dominira simptom svraba. I nakon prekida upotrebe leka, klinički znaci mogu još dugo vremena biti prisutni.
Najčešći fotosenzibilizatori
Među najčešće fotosenzitivne agense se ubrajaju:
Antibiotici: azitromicin, amoksicilin, tetraciklini, sulfonamidi, ciprofloksacin
Diuretici: furosemid, hidrohlorotiazid, amilorid, indapamid, triamteren
Antihipertenzivi: beta blokeri, kaptopril, metildopa, nifedipin, diltiazem
Antiaritmici: amiodaron
Hipoglikemici: hlorpropamid, gliburid
Antiepileptici: karbamazepim, lamotrigin, etosuksimid, fenitoin
Antipsihotici: hlorpromazin, flufenazin, haloperidol, tioridazin, mianserin, maproptilin doksepin
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi: diklofenak, ibuprofen, naproksen, indometacin, ketoprofen, fenilbtazon, piroksikam
Antikancerski lekovi: metotreksat, fluorouracil, dekarbazin, vinblastin
Retinoidi: izotretion, acitretin
Tuberkulostatici: izoniazid
Antilipemici: fenobibrrat
Antihistaminici: prometazin, hlopiramin
Oralni kontraceptivi
Antimalarici
Antihelmintici
Soli zlata
Kozmetički preparati, esencijalna ulja, katrani, biljke (celer, paštrmak, kantarion, šargarepa, smokva, limeta),
Boje (kana)
Šta činiti?
Pacijenti se uvek moraju kod nadležnog lekara informisati o potencijalni štetnim efektima leka bez obzira da li se unosi sistemskki ili lokalno. Ako pacijenti moraju da koriste potencijalni fotosenzitivni lek, moraju tad maksimalno da izbegavaju boravak na suncu u periodu najintenzivnijeg UV zračenja (10 -17 h). Koža se mora štititi gusto tkanom odećom, moraju se upotrebljavati kreme za zaštitu od sunca sa efikasnim UVA/UVB filterima i visokim zaštitnim faktorom 50 plus. Izbegavati naglo izlaganje sunčevoj svetlosti i postepeno povećavati dužinu vremena provedenu na otvorenom. Izbegavati istovremenu upotrebu dva potencijalna fotosenzitivna agensa kao što su kantarion i antireumatici. Izbegavati rad na otvorenom u najtoplijem delu dana, pri kontaktu sa biljkama koristiti odeću koja potpuno pokriva kožu. U letnjim mesecima nanositi šminku samo u večernjim satima. Kožu negovati hidratantnim kremama bez dodataka mirisa. Podloga za dnevni make-up treba da bude lagane teksture bez dodatnih parfema, najbolje iz kategorije medicinske kozmetike.
U slučaju pojave fotosenzitivne reakcije, obustaviti upotrebu fotosenzitivnog leka (lokalnog ili sistemskog ili oba), javiti se nadležnom lekaru.
Terapijski dijapazon se kreće od lokalne aplikacije obloga blagih antiupalnih rastvora, lokalnih kortikosteroidnih preparata, do oralnih antihistaminika, a ređe i oralnih ili parenteralnih kortikosteroida. Dijagnoza fotoalergija se izvodi modifikovanim peč testom (fotopeč), obično samo u kliničkim centrima, s obzirom da je veoma zahtevna.
