Kako izbeći sindrom sagorevanja na poslu?
Zaposlili ste se na novom poslu. Bilo da vam je prvi ili jednostavno nov, čini vam se da je najbolji na svetu. Dajete svoj maksimum, ostajete duže na poslu, a sve sa ciljem da se dokažete. Zadaci su interesantni i novi. Međutim, posle izvesnog vremena, primećujete da, što više dajete, od vas se sve više i očekuje. Poslovni zadaci više nisu zanimljivi i pristupate im sa manje poleta. Pod izuzetnim se stresom, a čini vam se da se i kolege sve gore ophode prema vama. Šef je sve zahtevniji, a pritisak nad vama sve izraženiji. Ujutro vam je sve teže da odete na posao.
Ukoliko vam je ova slika poznata, možete biti na dobrom putu da obolite od sindroma sagorevanja na poslu (eng. burnout). Ovaj sindrom predstavlja odgovor organizma na hroničan stres kojem je osoba izložena. Nije povezan sa nekim drugim mentalnim oboljenjima i od njega se razboljevaju zdravi ljudi. Postoje ljudi koji su predisponirani zbog svojih emocionalnih i motivacionih karakteristika, ali najveći faktor igra sam posao i okruženje na poslu.Sindrom je prvobitno uočen kod „pomagačkih“ poslova, npr. kod zaposlenih u hitnoj pomoći, policajaca na terenu, socijalnih radnika i sl. Kod ovih poslova je to najviše uočljivo jer su skoro svakodnevno izloženi velikom obimu posla, a i taj posao je uglavnom ispunjen ljudskim nesrećama i tragedijama. Posle izvesnog vremena, prvobitno predani i sposobni radnici počinju sve češće da odsustvuju sa posla zbog bolovanja, a i kada rade, posao sve lošije i manje motivisano obavljaju.Kasnije je utvrđeno da se sindrom može javiti na bilo kom poslu ukoliko se ne vodi računa o problemima sa kojima se zaposleni suočavaju.
Prevencija i tretman sindroma sagorevanja
Kao što je već rečeno, stres na poslu nije problem samo radnika, nego i celog preduzeća. Bolesni radnici, nemotivisani, česta odsustva i napuštanja radnika, predstavljaju ozbiljan organizacioni problem i trošak za kompaniju. Zbog toga, prevencija sindroma sagorevanja ne treba da bude zadatak samo zaposlenog. Svaka firma, a posebno one kod kojih je detektovan veći broj stresora, trebalo bi da imaju plan i strategiju rešavanja ovakvih problema. Prema tome, strategije se grubo mogu podeliti na organizacijske i lične, mada su u svakom slučaju isprepletane.
Organizacijske strategije
Svaka radna organizacija bi trebalo da identifikuje izvore stresa kod radnika. Da li su u pitanju obim posla i kratki rokovi? Da li su u pitanju teški klijenti, rad sa opasnim materijama ili velika odgovornost u poslu? U skladu sa tim bi trebalo i da osmisli načine na koji radnici mogu sebi da daju oduška i umanje efekte stresa. Kod malopre pomenutih pomagačkih poslova, utvrđeno je da zaposlenima veoma pomažu razgovori sa ostalim kolegama ili obučenim supervizorima. Kada imaju priliku da ispričaju šta im je najteže palo u toku dana, oko čega su imali najviše poteškoća i da te probleme „ostave“ još na poslu, mnogo ređe je dolazilo do preopterećenosti kod radnika. U svakom slučaju, kakav god da je opis posla, ono što svaka kompanija treba da obezbedi radnicima je kontinuirana edukacija, zatim da podstiče razgovore i podršku među kolegama i od strane nadređenih, da obezbedi optimalan broj radnika spram obima posla i adekvatne radne uslove.
Lične strategije
Zaposleni bi, takođe, trebalo da preduzmu određene aktivnosti kako bi sprečili pojavu sindroma sagorevanja. Svaka osoba bi trebalo da proceni gde je njena lična granica, koji nivo angažovanja na poslu je dovoljan, a kada počinje posao da predstavlja opterećenje. Malo ljudi je u mogućnosti da promeni okolnosti na poslu, ali svako je u mogućnosti da načini izvesne promene kod sebe. Moguće je promeniti viđenje posla i svoje uloge na poslu, zatim odnosa sa kolegama i odnosa prema klijentima. Ukoliko stres predstavljaju nedostatak kompetencija, to se može rešiti dodatnom edukacijom u ličnoj režiji. Sređen porodični život, podrška prijatelja, ispunjeno slobodno vreme, raznovrsni hobiji i interesovanja u velikoj meri umanjuju efekte stresa koje posao prouzrokuje. U poslednje vreme glavni problem je činjenica da ljudi imaju osećaj da posle radnog dana nemaju ni vremena ni snage za dodatne aktivnosti, ali istina je da, ako se one organizuju bar povremeno, imaju veliki benefit na svakoga. Fizičke aktivnosti, zdrava ishrana, dovoljno sna i izbegavanje poroka obezbeđuju fizičku snagu organizmu, a takav organizam se lakše nosi i sa psihičkim poteškoćama. Pored navedenog, veliku korist u prevenciji sindroma sagorevanja imaju različite tehnike samopomoći, kao i spremnost da se obratite za pomoć kod stručnog lica kad god osetite da bi vas dodatna podrška osnažila.
