Kako razbuditi apatičnog tinejdžera?
Svaki roditelj adolescenta se bar jednom zapitao šta se to dešava sa njegovim detetom. Gde je nestalo ono aktivno i radoznalo dete i zašto je izgubilo sva interesovanja koje je do sad imalo? Dijagnoza „udario ga je pubertet“ donekle pruža utehu, jer ukazuje na prolaznost stanja, ali i dalje ostaje bojazan da će se problem produbiti ako se ne reaguje na adekvatan način. Briga roditelja je na mestu, pošto apatija stvarno može biti samo razvojna poteškoća, ali može da bude i manifestacija adolescentne depresije.
Biti roditelj adolescenta uopšte nije lako. Sa jedne strane, treba prihvatiti potrebu deteta za osamostaljivanjem i na neki način mu dati prostora da se iskaže, a sa druge strane treba biti stalno uz njega, pratiti nastale promene i pružiti mu podršku čim se javi potreba za tim. Koje korake bi roditelji trebalo da preduzmu?
Isključite mogućnost depresije
Adolescentna depresija nije uopšte retka pojava, ali je kratkotrajna i lako izlečiva ako joj se pristupi na adekvatan način. Međutim, ako ne, može biti izuzetno opasna. Najčešći simptomi depresije su: česte glavobolje i umor, poteškoće sa koncentrisanjem, teško donošenje odluka, preterani osećaj krivice, neodgovorno ponašanje (neispunjavanja obećanja i obaveza, stalno kašnjenje na časove, bežanje iz škole…), kraći gubici pamćenja, opsednutost smrću i umiranjem, buntovničko ponašanje, tuga i pojačana nervoza, nesanica, odavanje alkoholu i drogama, udaljavanje od prijatelja. Pri tome, poseban akcenat treba staviti na opsednutost smrću, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, udaljavanje od svih dotadašnjih prijatelja i uključivanje u grupu problematičnih vršnjaka, preterane dijete i izgladnjivanje. Pošto nije uvek lako proceniti ozbiljnost situacije, ukoliko ovakva ponašanja potraju, potrebno je obratiti se za stručnu pomoć i savetovanje.
Identifikujte uzroke
Uzroci apatičnog raspoloženja i povlačenja mogu da budu raznovrsni. Može da bude posledica vršnjačkog ili digitalnog nasilja, nesnalaženje u novim životnim ulogama, neprihvatanje telesnih promena, problemi na emotivnom planu, preterano kritikovanje od strane pojedinih nastavnika itd. Kada roditelji saznaju da nije u pitanju neki od “ozbiljnih” i pretećih problema, najčešće odahnu, pa imaju tendenciju da omalovaže uzroke koji sami ne smatraju teškim. Međutim, koliko god da se odraslima neki problem čini banalnim, on adolescentima nije. Iako nastoje da se sve više poistovećuju sa odraslima, istina je da kognitivni sistem tinejdžera nije do kraja razvijen. Tako da donošenje odluka i dugoročno planiranje kod njih ne funkcioniše na način na koji funkcioniše kod odraslih. Stoga, oni imaju tendenciju da sve probleme doživljavaju trajnim i nerešivim, i nemaju mogućnost da na isti način sagledaju ozbiljnost određenog problema. Tako da, ako je vama smešno što vaš adolescent pati zbog nesrećne prve ljubavi, razmislite da on u tom trenutku to možda doživljava trajnim i kao da ga niko nikad neće voleti. Tako sagledano, to i ne deluje kao beznačajan problem.
Posvetite mu vreme
U vreme kada oba roditelja rade, neki i na dva radna mesta kako bi zaradili dovoljno novca za pristojan život, ostaje malo vremena koje se može posvetiti deci. Međutim, to je jedno od najkorisnijih stvari koje možete pružiti svom detetu. Vreme i pažnja posvećeni adolescentu, višestruko se nagrađuju u kasnijem periodu. Naravno, nemojte očekivati da će potreba za vašim vremenom biti iskazana na isti način kao pre nekoliko godina, ali vaše dete i dalje treba da zna da ste tu za njega. Neće hteti da ide sa vama na predstave ili da provodite vreme u nekoj igri, ali će definitivno prepoznati vašu podršku.
Ne crnite dodatno
Vratite se kući sa posla iznervirani i umorni. Loše raspoloženje je vidljivo u svakom vašem gestu. Poslednje što tinejdžeru treba je da bude stalno okružen crnim mislima i pesimizmom. Time mu se gubi motivacija da se potrudi i pridigne za bilo šta, kad život svakako samo donosi muku i patnju. Nije potrebno ni staviti mu “roze naočare” i pretvarati se da problemi ne postoje, ali je definitivno potrebno uložiti malo truda da svakodnevicu ispunite pozitivnošću i smehom. Ako je vama teško da se oraspoložite, znajte da je njemu još teže da se izvuče iz apatije.
Podižite mu samopouzdanje i samopoštovanje
Maloj deci nije potrebno raditi na samopouzdanju. Oni padnu, pa se podignu i nastave dalje. I tako mnogo puta u toku dana. Odjednom, vaše dete je nesigurno, ne zna šta da obuče, loša ocena ga duboko pogađa, a neki komentar o izgledu danima vrti u glavi. Pomoćićete svom detetu, ako mu kontinuirano pomagali da radi na pozitivnoj slici o samom sebi. Ne da ga uljuljkujete i govorite mu da je najbolje i najsavršenije u svemu, nego da ga podstičete da razvija zdrave stavove o fizičkom izgledu, adekvatnoj ishrani, da mu ističete jake strane i učite kako da prevaziđe slabije. Kritikovanje i poređenje sa vršnjacima u ovom periodu ima negativne efekte.
Samopouzdanje mu možete postaći i tako što ćete mu dati određene odgovornosti i samostalnost u obavljanju pojedinih zadataka. Oni smatraju da više nisu deca i ne žele da budu pomoćnici u poslovima. Zbog toga je sve teže ih privoleti da obave određeni kućni posao. Ako ima svoju oblast o kojoj samostalno brine, pri tom je pohvaljen za svoju odgovornost i uspešnost u obavljanju zadatka, to će ga podstaći da nastavi da ga obavlja i dalje. Podstičite i male korake, ne samo velike.
Ukoliko vam se apatija čini nepromenjenom i potraje duže, simptomi vam postanu zabrinjavajući, bez ustručavanja potražite pomoć psihologa ili nekog drugog stručnog lica.
