Stres na radnom mestu i kako ga prepoznati
Ljudi često nisu ni svesni šta sve uzrokuje stres. Primećuju samo da se iz dana u dan sve lošije osećaju, da im je sve teža pomisao da ustanu ujutro i odu na posao i da vremenom sve lakše posežu za različitim neadaptivnim mehanizmima suočavanja sa stresom – tabletomanija, alkoholizam i sl. Dugoročni stres izaziva različita psihosomatska i psihička oboljenja i utiče na kvalitet ostalih aspekata u životu. Zbog toga je potrebno da svaki zaposleni prepozna uzroke stresa na poslu i da pokuša da učini nešto za sebe.
Sa druge strane, poslodavci bi takođe trebalo da budu upoznati sa faktorima koji dovode do stresa kod zaposlenih. Radnici pod stresom imaju negataivan uticaj na celokupno poslovanje organizacije i o tome će biti reč u nekom od narednih blogova.
Faktori koji uzrokuju stres na radnom mestu
Pojedini poslovi imaju različite uzroke stresa specifične samo za njih. Tako vaspitačici različite situacije dovode do stresa, nego radniku u hitnoj pomoći. Kako ne bismo išli previše u širinu i dotakli se svake stresne situacije, nabrojaćemo one uzroke za koje su istraživanja pokazala da su najčešći i da pogađaju najveći broj zaposlenih na različitim radnim mestima, na različitim pozicijama, čak i u različitim državama.
Preopterećenost
Osobe koje su izuzetno opterećene na poslu doživljajvaju snažan stres. Preopterećenost se najčešće oslikava kroz veliki broj radnih zadataka koji prevazilazi kapacitete jednog radnika za njegovo radno vreme, zatim nerealni rokovi, davanje zadataka za koje radnik nije obučen, kao i očekivanje da se razume u tehnologiju sa kojom se još nije susreo. Da bi postigao sve postavljene zadatke, radnik najčešće mora da ostaje duže od radnog vremena, čime se akumulira svakodnevni umor, a trpe i ostali aspekti u životu (porodica, prijatelji, hobiji). Suprotno ovome, stres uzrokuje i nedovoljna preokupacija. Osobe kojima nije dato dovoljno radnih zadataka, koji sede besposleno često se osećaju bezvredno i smatraju da nadređeni ne cene dovoljno njihove kapacitete.
Nedostatak kontrole
Činjenica je da ne može sve u životu biti pod našom kontrolom. Nekada je na radnom mestu problem i kad osoba ima previše kontrole, jer to podrazumeva preveliku odgovornost. Međutim, utvrđeno je da nedostatak kontrole nad vremenom, nad načinima rešavanja zadatka, zatim neučestvovanje u donošenju odluka, izaziva veliki pritisak kod zaposlenih. Pored toga, dovodi i do osećaja niže vrednosti čime je poljuljano samopouzdanje zaposlenog. Time je napravljen veliki paradoks, pošto većina kompanija na razgovoru za posao traže samouverenu i sigurnu osobu, a na ovaj način se te osobine kod zaposlenih ruše.
Odnosi na poslu
Većina radnih mesta podrazumeva relacije sa različitim ljudima. Bilo da su to odnosi sa nadređenima, sa kolegama ili sa spoljnim korisnicima, svaki od njih može da bude potencijalni izvor stresa. Odnosi na radnom mestu podrazumevaju određeni profesionalni obrazac, odnosno veoma limitirano ispoljavanje emocija. Zadržavanje reakcija u sebi dodatno intenzivira stres koji se javlja kao posledica loših odnosa. Najčešći problemi u ovoj grupi su agresivni nadređeni, nadređeni koji ne štiti svoje zaposlene, nedostatak podrške kolega, isključivanje iz grupe, izolacija, različiti oblici nasilja i uznemiravanja, konflikti sa kolegama, loša kohezija i funkcionalnost tima, nepravedno preuzimanje zasluga, ali i rad sa teškim korisnicima/klijentima.
Nesigurnost na poslu
Problem veoma zastupljen na našem tržištu rada je nesigurnost na radnom mestu. Privremeni poslovi, radno angažovanje na određeno, angažovanje preko agencija i omladinskih zadruga, nesigurnost u isplatu na kraju meseca ili obavljenog posla i uopšteno nedostatak zaštite radnika, predstavljaju izuzetan stres za svakoga. Pored ovoga, ovde spadaju i i nesigurnost u opis i uslove posla koji su predočeni na početku. Često se posao predstavlja na određeni način, da bi kroz izvesno vreme uslovi bili drastično promenjeni.
Balans posao – privatan život
Ukoliko osoba ne uspe da uspostavi zadovoljavajući balans između posla i privatnog života, biće pod stresom i trpeće obe sfere života. Do disbalansa dolazi zbog predugog radnog vremena, dodatnih sati rada, kako na poslu, tako i nošenje posla kući, zatim zbog nepredvidljivog radnog vremena i nemogućnosti planiranja događaja u privatnom životu, čestih poslovnih putovanja i odsustvovanja od kuće i zbog uplitanja posla u lično vreme (pozivi na mobilni posle radnog vremena, očekivanje da se na mail odgovara u svako doba dana i noći, biti online i na godišnjem odmoru i sl.)
Plata i beneficije
Niska primanja su svakako izvor stresa, posebno u našoj zemlji. Međutim, uglavnom su sa platom svi zaposleni upoznati na početku rada, tako da tu preostaje jedino da odluče da li prihvataju ili ne posao za taj iznos. Ono što izaziva više stresa su nepravedna nagrađivanja među zaposlenima, obećane, a neispunjene beneficije, neplaćanje prekovremenih i rada za praznike i sl.
Ostali aspekti posla
Potencijalni izvor stresa može da leži i u samoj prirodi posla. Faktori tog tipa su loši fizički uslovi rada, opis samog posla i radnih zadataka, nedostatak promene i mogućnosti ikakvog napredovanja kroz duži niz godina i uopšteno izostanak zadovoljstva poslom koji se obavlja.
O efektima koje dugoročni stres ima na zaposlene, ali i na poslovanje kompanije, kao i o nekim mehanizmima koji se mogu preduzeti za suočavanje sa stresom, biće govora u narednim blogovima. Za početak, bitno je identifikovati stresore koji su prisutni na radnom mestu i svakodnevno tražiti načine da se oni ili eliminišu ili da se nađe adekvatan način nošenja sa njima. Jednom narušeno zdravlje je teže popraviti, nego sprečiti da do toga uopšte i dođe.
