Crevna flora i probiotici

Crevna flora i probiotici

Crevna flora i probiotici

Crevna flora ili kako se stručno zove “mikrobiota“, predstavlja skup mikroorganizama koji normalno naseljavaju creva čoveka.

O značaju mikrobiote govori podatak da sadrži više od 500 vrsta mikroorganizama. Pretpostavlja se da je ukupan broj bakterija koje žive u crevima čoveka dvostruko veći od ukupnog broja svih ćelija koje sačinjavaju ljudski organizam.

Većina tih bakterija su vrlo korisne i zdrave za čoveka, ali neke od njih, u specifičnim uslovima, mogu predstavljati opasnost za zdravlje. Promena crevne flore povezana je sa mnogim bolestima (imunskim, infektivnim, metaboličkim…). U takvim situacijama je neophodno da se uzimaju probiotski preparati. Kada je narušena ravnoteža među bakterijama u našim crevima, narušena je i ravnoteža u celom našem organizmu.

Probiotici - za šta se upotrebljavaju?

Probiotici su “dobre bakterije” koje služe za regulaciju crevne flore kod dijareje, za jačanje odbrambenih sposobnosti organizma, pri upotrebi antibiotika (za sprečavanje narušavanja normalne crevne flore), kod kandidijaze creva. Koriste se i za smanjenje pojave atopijskog ekcema kod dece, putničke dijareje, sindroma iritabilnih creva, infektivnih oboljenja creva, ulceroznog kolitisa.

Novija istraživanja sugerišu da probiotici jačaju i odbrambene sposobnosti organizma, mada sam mehanizam ovog delovanja još nije razjašnjen.

Kako deluju probiotici?

Probiotici pospešuju eliminaciju štetnih bakterija i njihovih toksina, održavaju ravnotežu dobrih i loših bakterija u crevnoj flori, pomažu u zaštiti tela od štetnih bakterija obnavljajući zaštitnu barijeru creva. Pomažu da se smanji pH u crevima , što je važno zato što loše bakterije teško preživljavaju u okolini sa niskim pH. Nizak pH u crevima takođe pomaže telu da bolje apsorbuje hranljive materije i minerale, jača odbrambeni mehanizam našeg organizma stimulišući sintezu imunih ćelija.

Vrste probiotika

Postoji veliki broj probiotika na tržištu.

Laktobacili

Laktobacili se najčešće nalaze u hrani (jogurt ili fermentisana hrana). Postoji preko 50 vrsta laktobacila.

Lactobacilus acidophilus je najpoznatija vrsta probiotika. Zaslužni su za varenje, apsorpciju hranljivih materija, jačanje imuniteta, za olakšavanje tegoba kod grčeva u stomaku, gasova, nadutosti i proliva.

Lactobacilus fermentum je zaslužan za detoksikaciju.

Lactobacilus plantarum je probiotik sposoban da proizvodi hidrogen, jedinjenje koje naš organizam koristi za borbu protiv nekih mikroorganizama.

Lactobacilus rhamnosus je bakterija sposobna da preživi na nepristupačnim mestima. Odličan je saveznik kod putničke dijareje i jedna od najboljih bakterija za žensko zdravlje.

Lactobacilus salivarius je bakterija sposobna da preživi u nepovoljnim uslovima, a nalazi se u ustima, grlu, sinusima i crevima. Dodatak ovog probiotika povoljno utiče na oralno zdravlje.

Lactobacilus paracasei je bakterija koja se nalazi u tankom crevu, posebna je po tome što poboljšava rad jetre.

Bifidobakterije

Veliki broj ovih probiotika se nalazi u debelom crevu. Zahvaljujući njihovoj aktivnosti apsorbujemo iz hrane više vitamina i minerala. Takođe, stvaraju kiselu sredinu u kojoj patogene bakterije ne mogu da prežive. Zaslužne su za proizvodnju vitamina B kompleksa i vitamina K. Olakšavaju apsorpciju minerala kao što su gvožđe, magnezijum, kalcijum, bakar, cink.

Bifidobacterium bifidum je prva bakterija koja nastani creva ljudi. Pomaže u razlaganju složenih ugljenih hidrata, masti i proteina takom varenja. Korisna je i za apsorpciju minerala i za olakšavanje simptoma putničke dijareje.

Bifidobacterijum longum je probiotik koji je najrasprostranjeniji u gastrointestinalnom traktu. Koristan je za detoksikaciju i za jačanje imuniteta.

Bifidobacterijum infantis je vrsta probiotika koja smanjuje nadutost i probleme sa tvrdom stolicom.

Sacharomyces boulardi

Sacharomyces boulardi je probiotska gljivica, prirodno otporna na sve antibiotike, što je čini savršenom u borbi protiv dijareje prouzrokovane antibioticima. S. boulardi zaustavlja dijareju, normalizuje rad creva i ublažava simptome tj. skraćuje trajanje već postojećih dijareja.

S obzirom da antibiotici nemaju efekta na gljivicu, istovremeno uzimanje S. boulardi sa antibiotikom neće uticati na njena probiotska svojstva. Svi ostali probiotici koji sadrže laktobacile ili bifidobakterije, treba uzimati bar 2 do 3 sata posle primene antibiotika.

Apoteke Galen Plus

Vladimira Nazora 6, Subotica
024 525 264

Prvomajska 10, Subotica
024 559 902

Jelene Čović 28, Subotica
066 80 17 500

Veliki put 203, Orom
024 223 440

Podelite

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

seventeen − fifteen =