Dete kod psihologa
Roditelji veoma često, dok posmatraju svoje dete, porede ga sa vršnjacima, sa mlađom ili starijom braćom i sestrama, svojom vizijom i očekivanjima i pokušavaju da utvrde da li sve teče na način koji je u skladu sa razvojem ili je došlo do nekog problema. Kako nisu uvek sigurni da li i kome treba da se obrate za pomoć ili savet, ovde su navedeni neki od problema koja mogu da se jave kod dece, a kod kojih psiholog može da bude od pomoći.
Problemi u ponašanju
Ukoliko se kod dece uoče neki od oblika problematičnog ponašanja, koja traju duži vremenski period, poželjno je konsultovati psihologa radi savetovanja i pravovremenog delovanja. Neki od problema koji kod dece deluju kao faza, ukoliko se ne reaguje adekvatno mogu se razviti u ozbiljnije probleme. Tu spadaju agresivno ponašanje (nedostatak empatije), laganje, krađe, bežanje iz škole i izbegavanje obaveza.
Poteškoće u učenju
Nekoliko loših ocena ili slabiji uspeh pri prelasku u više razrede i srednju školu, nisu alarmatni, međutim ukoliko uočite da dete stalno ima poteškoće sa savladavanjem gradiva, kontinuirano loše ocene, pad u motivaciji, nedovoljno pažnje tokom učenja, može biti od pomoći da se uradi procena intelektualnih sposobnosti, ili utvrdi da li postoji neka psihička barijera koja ometa dete u obavljanju školskih obaveza.
Emocionalni problemi
Deca, posebno mlađa, imaju problema da prepoznaju i verbalizuju svoje emocije. Ukoliko im se desilo nešto traumatično, ili jednostavno izazvalo neočekivane emocije, može dovesti do ozbiljnijih problema ako ih dete na neki način ne proradi i prihvati. Misli se i na traumatične situacije u vidu smrti bliske osobe, nesreće, razvoda roditelja, ali i bezazlenije situacije koje deci predstavljaju problem: separacija pri polasku u obdanište, rođenje mlađeg brata ili sestre, ljubomora i sl. Nerešena emocionalna stanja mogu kod dece dovesti do tikova, pojave regresije u ponašanju (ponovna pojava mokrenja i defekacije), intenzivnih strahova, anksioznosti i depresije. U radu sa manjom decom najčešće se koriste metode koje su bazirane na simboličkom izražavanju, preko kojih oni mogu da iskažu i prožive neprijatnosti: igranje uloga, slaganje svog sveta od igračaka, crtanje.
Prateća podrška
Pod podrškom psihologa u ovom kontekstu se misli na situacije kada dete ima problem koji primarno nije psihološke prirode, ali za sobom povlači određene emocionalne poteškoće. Prvenstveno se misli na određene hronične bolesti, invaliditet, pripremu za određenu medicinsku intervenciju ili bilo koju situaciju koja za sobom povlači potrebu za savetovanjem i pomoći da se ona na što lakši način prihvati.
Rad sa roditeljima
Naravno, kad su deca u pitanju, svaki rad podrazumeva i rad sa roditeljima. Nekada se sa roditeljima i počinje i završava zato što je određen savet ili ohrabrenje dovoljno, ili su roditelji samo imali nerealna očekivanja i nepoznavanje uzrasnih karakteristika deteta. Međutim, ponekad se utvrdi da je problem u ponašanju kod deteta samo simptom problema koji postoji u funkcionisanju nekog od roditelja ili cele porodice, tako da terapeuski i savetodavni rad poprima šire dimenzije.
