Adolescentno savetovanje i terapija
Adolescencija je period života koji se proteže od detinjstva do odraslog doba. Najčešće se povezuje sa pubertetom i smatra se da se prepliće sa takozvanim tinejdžerskim godinama, tako da većina njih smatra da su ovaj period prebrodili sa završetkom srednje škole. Međutim, ako adolescenciju podrazumevamo kao period razvoja do sticanja punog i fizičkog i kognitivnog kapaciteta odraslog čoveka, onda ona traje malo duže. Smatra se da frontalni režanj, posebno onaj deo koji se odnosi na sposobnost odlučivanja, odnosno formiranje zrelih i adekvatnih procena situacije, završava svoj razvoj sa 24 godine. Shodno tome, i u ranim 20-im godinama možemo od osobe očekivati probleme tipično pripisane adolescentima.
Zbog svoje specifičnosti, odnosno preplitanja dečijih problema, sa početkom doživljaja sebe kao odrasle osobe, ovaj period posebno teško pada roditeljima i ostalima uključenim u njihovo obrazovanje i vaspitanje, ali teško pada i samim adolescentima. Osećaju se neshvaćeno i neprihvaćeno, ne razumeju nastale promene i u pokušaju davanja smisla svemu tome, često donose odluke koje mogu biti više ili manje opasne za njih.
Ako bismo na neki način trebali sažeti sve probleme, poteškoće i potencijalne opasnosti koje vrebaju u ovom periodu, a rešenje se može pronaći u adolescentnom savetovanju ili terapiji, onda bismo ih mogli grupisati u sledeće kategorije:
Problemi u ponašanju
Kako je odjednom vaše milo i zabavno dete postao drzak tinejdžer koji se odgovara, buni za sve i veći deo vremena provodi zatvoren u svojoj sobi? Neki problemi u ponašanju, koliko god da deluju roditeljima strašno, sastavni su deo odrastanja, odvajanja i adaptacije na nove okolnosti. Međutim, ukoliko su prenaglašeni, ukoliko uopšte ne možete da doprete do svog deteta, mogu biti i pokazatelj ozbiljnijih problema. Druženje sa potpuno nepoznatim osobama, provođenje vremena na mestima za koja nikad niste čuli, tajni razgovori, previše laganja, prestanak ranijih aktivnosti, dosta često su alarm da se u njegovom životu dešavaju ozbiljne promene koje ga mogu odvesti u potpuno pogrešnom smeru. Od problema u ponašanju koji zahtevaju brzo reagovanje su: krađe, druženje sa problematičnim ljudima, eksperimentisanje sa drogama, preterano opijanje, nedolaženje kući i odsustvovanje od kuće nekoliko dana bez dogovora, promiskuitetno ponašanje, kontinuirano bežanje iz škole, tuče, kockanje, preterano igranje video igrica…
Socijalni problemi
Vršnjačka grupa je sastavni deo života svake osobe, a kod adolescenata je posebno značajna jer se oni često identifikuju preko svoje grupne pripadnosti, i osećaj lične vrednosti izgrađuju na osnovu toga kako ih vršnjaci doživljavaju. Tako da kod mladih koji se ne osećaju prihvaćeno mogu da se jave različiti problemi u ponašanju, emocionalni problemi, nedostatak samopouzdanja, izbegavajuće ponašanje ili ponašanje kojim misle da će se dopasti vršnjacima i da će ih prihvatiti. Tako, na primer, neke devojke se odlučuju da budu seksualno aktivne i dostupne i da se na taj način izdvoje, neki momci se odluče za druženje sa problematičnom grupom iz kvarta, dok se neki povuku u virtuelni svet i isključe realne socijalne kontakte. Ovako nastaju socijalni problemi.
Novina predstavljaju i društvene mreže, koje za sobom osim pozitivnih, nose i gomilu rizičnih okolnosti (link ka Kako društvene mreže utiču na razvoj adolescenata). Roditelji aktuelnih tinejdžera nisu imali dodira sa njima u svojoj mladosti, pa im se tek ovo područje čini nerazumljivim.
Emocionalni problemi
Emocionalni problemi su posebno problematični, zato što ih adolescenti uspevaju najlakše prikriti, a izuzetno su opasni i često su u osnovi svih ostalih navedenih problema. Preplavljeni sa gomilom novih emocija, očekivanja, nepoznatih zadataka i situacija u kojima se ranije nisu našli. U nedostatku mehanizama za suočavanje sa novim stresovima, nepoznavanavanjem sopstvenih snaga i kapaciteta, uz osećaj nerazumevanja od strane okruženja, nastaju različiti, više ili manje opasni, emocionalni odgovori. Tu se mogu javiti različita apatična raspoloženja, anksioznost, povlačenje, ali i ozbiljniji i potencijalno smrtonosni kao što su anoreksija i bulimija, bolesti zavisnosti, depresija… Depresija kod adolescenata je posebno problematična pošto je često zamaskirana buntovnim i agresivnim ponašanjem, a da nije retkost pokazuju i sve češći naslovi o suicidu kod mladih, za koje svi u okruženju navode da ni po čemu nisu mogli prepoznati znake i nagoveštaje.
Naravno, na ove emocionalne probleme treba posebno obratiti pažnju ukoliko je došlo do nekog traumatskog događaja, smrti bliske osobe, nasilja, nesreće, razvoda roditelja, hronične bolesti, invaliditeta….
Problemi u školskom kontekstu
Svi navedeni problemi nisu izolovani ni za vreme ni za mesto gde će se javljati. Međutim, naredna grupa problema se tipično javlja u školskom okruženju i velika je verovatnoća da će roditeljima na njih ukazati neko od nastavnika ili školski psiholog. Oni nisu nezavisni od ostalih i mogu biti jedna od najava postojanja ozbiljnih problema. Ovde spadaju učešće u nasilnim događajima (bilo da je adolescent žrtva ili nasilnik, bilo da je u pitanju jedan ili niz ponavljajućih događaja), loše ocene, bežanje iz škole, problemi u adaptaciji na novo okruženje ili početak srednje škole, hronično odlaganje i izbegavanje obaveza ili nemogućnost da se započeti posao privede kraju, bilo da je u pitanju vozački ispit, kurs, srednjoškolsko ili fakultetsko obrazovanje.
