Fotosenzitivne reakcije

Osim dobro poznatih štetnih efekata UV zračenja u vidu akutnih oštećenja kože (opekotina od sunca) ili hroničnih oštećenja kože (u vidu fotostarenja kože, premalignih i malignih promena), postoji još jedna važna grupa oboljenja nastalih kao posledica izlaganja UV zracima. To su fotosenzitivne reakcije.

Fotosenzitivne reakcije nastaju kada neki lek ili druga supstanca, bez obzira na način na koji je dospela u kožu, tu izazove neželjenu reakciju. To se dešava kada ta supstanca uz istovremeno izlaganje UV zracima postane fotosenzibilizator (fotoaktivator) i dovede do fotosenzitivne reakcije, tj. da koža i pored izlaganja normalnoj dozi UV zraka reaguje patološki.

Postoje dve velike grupe fotosenzitivnih reakcija, mada se one  mogu javiti i istovremeno kod pojedinih lekova i supstanci.

To su fototoksične fotoalergijske reakcije.

Fototoksične reakcije

Kod fototoksičnih reakcija fotosenzibilizator koji je prisutan u koži apsorbuje energiju UV zraka, postaje aktivan, te potom oslobađa slobodne radikale koji oštećuju tkivo. Osnovne karakteristike fototoksičnih reakcija su da klinički odgovaraju izraženim opekotinama od sunca, da su prisutne isključivo na koži eksponiranoj suncu, da nema imunološkog posredovanja, da su veoma česte, da je dovoljno samo jedno izlaganje suncu, da je potrebna velika količina agensa da dođe do reakcije, te da se javljaju u intervalu od nekoliko minuta do nekoliko sati. Nakon prekida upotrebe leka, klinički znaci se obično brzo povlače. Fototoksične reakcije su praćene simptomom žarenja i pečenja kože.

Tipski primeri fototoksičnih reacija su fitofotodermatitis koji se javlja pri kontaktu sa biljkama,  često puta profesionalno kod poljoprivrednika, manifestuje se oštro ograničenim crvenilom, otokom, mehurićima i mehurima na mestima kontakta sa biljkama, te trakastim hiperpigmentacijama pri sanaciji, potom berlok dermatitis koji se javlja u vidu crvenila oblika kapi koja teče, otoka na mestima kontakta parfema i mirisnih voda, te fototoksične reakcije  izazvane lekovima (bez obzira da li su primenjeni lokalno ili sistemski) u vidu crvenila, otoka, mehurića, mehura, tamnih fleka  na fotoeksponiranim regijama.

Fotoalergijske reakcije

Kod fotoalergijskih reakcija, lek bez obzira da li je lokalni ili sistemski, nakon apsorpcije UV zraka postaje pravi fotoalergen, te pokreće imunološku reakciju IV, ekcemskog tipa. Prema tome, osnovne karakteristike fotoalergijskih reakcija su kliničko ispoljavanje slično kontaktom alergijskom dermatitisu (ekcem), atopijskom dermatitisu, lihen planusu, imunološki su uslovljene, imaju retku učestalost, javljaju se samo kod imunološki predisponiranih osoba, potrebno je više od jednog izlaganja suncu, količina agensa potrebna za izazivanje fotoalergije je mala, reakcija se ispoljava  24-72 sata nakon višestrukog izlaganja agensu i svetlosti, promene se nalaze i na mestima koja nisu izložena suncu, dominira simptom  svraba. I nakon prekida upotrebe leka, klinički znaci mogu još dugo vremena biti prisutni.

Najčešći fotosenzibilizatori

Među  najčešće fotosenzitivne agense se ubrajaju:

Antibiotici: azitromicin, amoksicilin, tetraciklini, sulfonamidi, ciprofloksacin

Diuretici: furosemid, hidrohlorotiazid, amilorid, indapamid, triamteren

Antihipertenzivi: beta blokeri, kaptopril, metildopa, nifedipin, diltiazem

Antiaritmici: amiodaron

Hipoglikemici: hlorpropamid, gliburid

Antiepileptici: karbamazepim, lamotrigin, etosuksimid, fenitoin

Antipsihotici: hlorpromazin, flufenazin, haloperidol, tioridazin, mianserin, maproptilin doksepin

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi: diklofenak, ibuprofen, naproksen, indometacin, ketoprofen, fenilbtazon, piroksikam

Antikancerski lekovi: metotreksat, fluorouracil, dekarbazin, vinblastin

Retinoidi: izotretion, acitretin

Tuberkulostatici: izoniazid

Antilipemici: fenobibrrat

Antihistaminici: prometazin,  hlopiramin

Oralni kontraceptivi

Antimalarici

Antihelmintici

Soli zlata

Kozmetički preparati, esencijalna ulja, katrani, biljke (celer, paštrmak, kantarion, šargarepa, smokva, limeta),

Boje (kana)

Šta činiti?

Pacijenti se uvek moraju kod nadležnog lekara informisati o potencijalni štetnim efektima leka bez obzira da li se unosi sistemskki ili lokalno. Ako pacijenti moraju da koriste potencijalni fotosenzitivni lek, moraju tad maksimalno da izbegavaju boravak na suncu u periodu najintenzivnijeg UV zračenja (10 -17 h). Koža se mora štititi gusto tkanom odećom, moraju se upotrebljavati kreme za zaštitu od sunca sa efikasnim UVA/UVB filterima i visokim zaštitnim faktorom 50 plus. Izbegavati naglo izlaganje sunčevoj svetlosti i postepeno povećavati  dužinu vremena provedenu na otvorenom. Izbegavati istovremenu upotrebu dva  potencijalna fotosenzitivna agensa kao što su kantarion i antireumatici. Izbegavati rad na otvorenom  u najtoplijem delu dana, pri kontaktu sa biljkama koristiti odeću koja potpuno pokriva kožu. U letnjim mesecima nanositi šminku samo u večernjim satima. Kožu negovati hidratantnim kremama bez dodataka mirisa. Podloga za dnevni make-up treba da bude lagane teksture bez dodatnih parfema, najbolje iz kategorije medicinske kozmetike.

U  slučaju pojave  fotosenzitivne reakcije, obustaviti upotrebu fotosenzitivnog leka (lokalnog ili sistemskog ili oba), javiti se nadležnom lekaru.

Terapijski dijapazon se kreće od  lokalne aplikacije obloga blagih antiupalnih rastvora, lokalnih kortikosteroidnih preparata, do oralnih antihistaminika, a ređe i oralnih ili parenteralnih kortikosteroida. Dijagnoza fotoalergija se izvodi modifikovanim peč testom (fotopeč), obično samo u kliničkim centrima, s obzirom da je veoma zahtevna.