Kako uticati na samopouzdanje i samopoštovanje?
Slika koju imamo o sebi boji naš svakodnevni život i sve aktivnosti koje preduzimamo. Zbog toga je važno da je ta slika što lepša, pozitivnija, da imamo više poverenja u sopstvene sposobnosti i da smo svesni lične vrednosti. U kojoj god situaciji u životu da se nađete, loša slika o sebi će je veoma otežati. Bilo da je u pitanju javni nastup, izlazak na ispit, razgovor za posao, kako prići devojci i sl. U osnovi većine svakodnevnih problema sa kojima se ljudi suočavaju leži nisko samopozdanje i samopoštovanje.
Da li samopouzdanje i samopoštovanje idu uvek zajedno?
Postavlja se pitanje koja je razlika između ova dva koncepta. Dok samopoštovanje predstavlja stav o našim unutrašnjim vrednostima, prihvatanje i veru u sebe kao osobu, samopouzdanje predstavlja poverenje u sposobnosti koje posedujemo.
Zamislite da ste izabrani da u preduzeću održite govor pred novim kolegama i ispričate svoj lični put, kako ste došli do tog mesta gde ste sada, svoje lične stavove i sl. Osoba sa niskim samopoudanjem će se zabrinuti kako će održati govor, kako će zvučati na razglasu… Sa druge strane osoba sa niskim samopoštovanjem će se prvenstveno zapitati zašto je baš ona izabrana, koga briga za njene stavove i po čemu je njen životni put dovoljno interesantan da ga iznese pred drugima.
Po ovome se vidi da nisko samopoštovanje i samopouzdanje mogu da idu zajedno, ali i ne moraju. Možete da imate visoko samopoštovanje, da verujete u svoju ličnu vrednost, ali da nemate poverenja u sebe kao vozača i da se nikad ne odlučite da polažete vozački ispit. Obrnutu situaciju najbolje ilustruju glumci, koji su veoma pouzdani na sceni i pred obožavateljima, ali sa druge strane, zbog niskog samopoštovanja, se odaju alkoholizmu i narkomaniji.
Ko su samopouzdane osobe?
Samopouzdane osobe imaju poverenja u svoje sposobnosti, spremne su da se odazovu novim izazovima, da se nose sa teškim situacijama i da preuzmu odgovornost kada nešto pođe po zlu. Visoko samopouzdanje vodi ka uspehu, ali sa druge strane i uspeh vodi ka visokom samopouzdanju. Pošto se samopouzdanje odnosi na sigurnost u obavljanju određenih zadataka, za očekivati je da osoba nema nisko ili visoko samopouzdanje u svim oblastima. Recimo, neko se može osećati prilično siguran u svoje odluke koje donosi kao šef na poslu, ali je pritom potpuno nesiguran u sebe kao roditelja. Neko je možda siguran da će skuvati odličan ručak, ali ga držanje govora u javnosti čini prilično nervoznim.
Ono što je izvesno da može da podigne samopouzdanje, je vežbanje i usavršavanje određene veštine. Tako ljudi uzimaju različite kurseve, prolaze edukacije, iščitavaju informacije u knjigma ili na internetu. Sa uvežbanošću, povećava se i sigurnost da je osoba u stanju da obavi određeni zadatak. Bitno je što manje se porediti sa drugima i prihvatiti da je u redu ne biti dobar i samopouzdan u svim oblastima.
Međutim, neki ljudi se u većini situacija osećaju loše i nesigurno. Teško da će se odlučiti da uvežbaju određenu veštinu ili da preduzmu određeni rizik, sve zbog straha od neuspeha. Kod njih, nije više pitanje niskog samopouzdanja, nego niskog samopoštovanja.
Šta podrazumeva zdravo samopoštovanje?
Ljudi sa zdravim samopoštovanjem nemaju potrebu da se potvrđuju kroz spoljašnje kriterijume, kao što su status, novac, fizički izgled, niti da se oslanjaju na kratkotrajne efekte psihoaktivnih supstanci. Ne boje se neuspeha i odbijanja i zbog toga mogu u punoj snazi da se posvete i poslovnim projektima i socijalnim odnosima. Oni naravno mogu biti razočarani ili povređeni, ali su u stanju da se nakon toga podignu i nastave dalje. Mogu da prihvate i oproste i sebi i drugima.
Najveći uticaj na samopoštovanje imaju roditelji i blisko okruženje u detinjstvu. Kroz nagrađivanje aktivnosti, konstruktivno kritikovanje i prihvatanje deteta kao osobe, kod njega se razvija pozitivna slika o sebi i dete stiče poverenje u sopstvenu vrednost.
Međutim, šta ukoliko je okruženje slalo drugačiju poruku? Rad na samopoštovanju je mnogo dugotrajniji i teži. Učenjem i vežbanjem određene veštine, povećava se i samopouzdanje, ali prihvatiti samog sebe, zavoleti svoje mane i prepoznati vrline, često zahteva dugotrajan posao.
Prvo i najosnovnije što osoba sa niskim samopoštovanjem treba da uradi je da ugasi svog unutrašnjeg kritičara. Kroz odrastanje i život uopšte do nas dolazi mnogo različitih kritika. Bilo da su kritike realne ili preterane, ako su konstantne, osoba ih uvrsti u svoj način razmišljanja i doživljavanja sebe. Da bi izgradila samopoštovanje, potrebno je da se oslobodi tih kritika i da nauči da sebi upućuje podržavajuće i nagrađujuće poruke. Ponekad je potrebno promeniti čitav set pogrešnih uverenja, a to zahteva i vreme i aktivan rad.
Da li je moguće da je nekome slika o sebi nepopravljivo narušena? Da su i samopouzdanje i samopoštovanje toliko niski da se ništa ne može uraditi po tom pitanju?
Bebe su šampioni samopoštovanja i samopouzdanja
Suština je da se sve bebe rađaju sa visokim samopouzdanjem i samopoštovanjem. Nijedna beba nije posle stotog pada odlučila da hodanje nije za nju i odustala, nego je nastavila i dalje da se trudi. Nijedno dete nije zaključilo da nije dovoljno vredno da bi se drugi brinuli o njemu, nego je zahtevalo pažnju i uživalo kada mu se ona pruži.
Prema tome, neadekvatne poruke koje su nam drugi upućivali su vremenom dovele do loše slike o sebi. Obrnutim procesom, moguće je povratiti poverenje u svoje sposobnosti i ponovo biti zadovoljan sobom. Ne možete se vratiti unazad i uticati na sve primljene kritike koje su vam poljuljale samopouzdanje i smopoštovanje u prošlosti, ali možete od danas početi da radite na promeni slike sebe u budućnosti.
