Prokrastinacija – otkrijte šta Vas to koči da budete produktivni
Poznato je da smo svi skloni da manje prijatne ili teške aktivnosti odložimo za kasnije. Istraživanja pokazuju da čak 95% ljudi prokrastinira u određenoj meri. Međutim, kada nastaje problem?
Problem nastaje kada odlaganje obaveza u tolikoj meri uzme maha, da se obaveze na kraju ni ne obavljaju, trpi posao, svakodnevni život i međuljudski odnosi. Osim toga, odlaganje neprijatne obaveze donosi kratkotrajno zadovoljstvo, a nakon toga dolazi do osećaja krivice što obaveza nije ispunjena, zatim se javlja anksioznost, a u pojedinim slučajevima može dovesti i do depresije. Prema tome, prokrastinacija nije dijagnoza u smislu bolesti, ali jeste stanje koje u velikoj meri može da naruši osećaj ličnog zadovoljstva, a posledično i dovede do bolesti.
Lenjost
Da li je lenjost? Iako je sa lenjošću zajednički manjak motivacije, prokrastinacija je ipak nešto drugo. Lenjost je pasivna, jednostavno se okrenete odmoru i ne obavite to što imate. Prokrastinacija je sa druge strane aktivna, podrazumeva stalno traganje za aktivnostima koje su „preče“ od obaveze koju treba ispuniti. To se najbolje može ilustrovati na primeru studenata koji otvore knjigu da spremaju ispit, ali se odjednom sete gomile drugih aktivnosti koje se moraju odmah obaviti (sređivanje foldera na računaru, plaćanje računa, javiti se prijatelju sa kojim se dugo nije čuo i sl.). Onda sledi čuveno odlaganje za sutra ili početak sledeće nedelje.
Različiti su uzroci prokrastinacije, ali bi se moglo reći da su ova četiri najučestalija:
Niska frustraciona tolerancija
Pojedini ljudi jednostavni nisu navikli da se nose sa frustracijama. Imaju iracionalno uverenje da sve što rade treba da im donosi prijatnost, ako ne donosi, onda jednostavno se time ne treba ni baviti. Pošto je život koncipiran, ipak, tako da se frustrirajući momenti često javljaju, neophodno je raditi na promeni ovog uverenja. Posebno što neprijatne akivnosti, na duže staze dovode do nečeg prijatnog. Možda spremanje nije lepa i interesantna aktivnost, ali život u čistom jeste prijatan.
Strah od neuspeha
Drugi, veoma čest razlog odlaganja određenih aktivnosti je strah od neuspeha ili potencijalno lošeg ishoda. “Neću tražiti novi posao, jer sam siguran da me nigde neće primiti, bolje da ćutim i radim tu gde jesam, probaću kasnije kad se okolnosti promene.” Strah od neuspeha je velika kočnica u daljem napredovanju u životu u bilo kojoj oblasti, ne samo profesionalnoj. Strah od prilaska devojci, strah od odlaska kod lekara, strah od selidbe….
Strah od uspeha
Sa druge strane je strah od uspeha. Koliko god paradokasalno da zvuči, jednako može da parališe osobu koliko i strah od neuspeha. Još je i prikriveniji, pošto ga ljudi teže prepoznaju kod sebe, upravo zato što zvuči čudno. Jednostavno, ljudi se boje da će u nečemu uspeti, jer nakon toga se od njih može više toga očekivati, a ta mogućnost ih plaši. Odlaganje diplomiranja, jer šta će biti posle toga, studentski život i nije tako loš. Odlaganje roditeljstva, odlaganje napredovanja na poslu…. Iza svega toga se krije strah da se neće snaći u novonastalim okolnostima, verovanje osobe da nije dovoljno sposobna da se nosi sa novim, često kompleksnijim zadacima.
Perfekcionizam
Kod perfekcionizma je interesantno to što većina ljudi misli da je to vrlina. Kada hoće sebe da predstave u dobrom svetlu, kažu da su perfekcionisti. Pošto savršenstvo samo po sebi ne postoji, onda je perfekcionizam pre kočnica u životu, nego motivišući faktor. U redu je težiti savršenstvu i raditi najbolje da bi se zadatak obavio najbliže idealnom, ali ako Vi niste u stanju da zadatak dovršite i u jednom trenutku kažete: “Od ovog bolje neće moći”, onda ćete ostati zatrpani sa gomilom nezavršenih poslova i snovima o nedostižnom savršenstvu. Upravo zbog perfekcionizma, ljudi odlažu obaveze, jer nikad nisu u potpunosti zadovoljni kako je nešto urađeno. “Neću danas poslati izveštaj, popraviću ga do sutra.” Ko zna koliko je super knjiga ostalo u fioci zato što se autor nije mogao odlučiti da je dovoljno popravljao.
Postoje različite strategije za prevazilaženje prokrastinacije. Za početak je neophodno utvrditi koji od uzroka leži u njenoj osnovi. Rešavanjem osnovnog problema, veći deo je već obavljen. Kad pomislite koliko truda i vremena ulažete u osmišljavanje izgovora ili prečih poslova, zatim koliko neprijatnosti osećate svaki put kad se setite da vam neki zadatak “visi iznad glave”, jednostavno je efikasnije priznati problem i uložiti trud u njegovo prevazilaženje.
