Šta je telesna psihoterapija i kako pomaže?
Telesna psihoterapija je jedna od raznih grana psihoterapija koje trenutno postoje i primenjuju se u svetu. Od klasičnih psihoterapija gde terapeut vodi razgovor sa klijentom, razlikuje se po tome što pored razgovora, uključuje rad sa telom.
Na osnovu telesnog stava klijenta, telesnih kretnji, pokreta koje pravi očima, telom, rukama, dominantnim crtama i izrazima lica, načina na koji diše, telesni psihoterapeut će uočiti šta je to što klijent kod sebe blokira. Tako će se brže i efikasnije usmeriti ka nalaženju onoga na čemu treba da radi sa klijentom u svrhu uspešne psihoterapije.
Preteča telesnih psihoterapija pojavila se još u 19. veku. Francuski psihijatar Pjer Žane (1859-1947) ustanovio je povezanost psihe sa telom u radu sa svojim pacijentima. On je na osnovu istraživanja koje je sproveo na brojnim slučajevima došao do zaključka kako stanje tela utiče direktno na stanje psihe i obrnuto. Šta to znači? Ako je telo bolesno, to se odražava na stanje psihe tako što čovek oseća fizičke tegobe, a to u njemu stvara strahove, osećaj nemoći i slična negativna razmišljanja koja se nastavljaju i kada telo ozdravi. Kada čovek nastavi da negativno razmišlja, to prelazi u naviku. Na taj način je on velikim svojim delom povezan sa iracionalnim stanjima koja mu se u datom trenutku u svakodnevnom životu, u realnosti ne dešavaju. On nastavlja da oseća nemoć, strahove da mu se ne ponovi loše stanje ili ograničenja na putu do uspeha i tako opterećuje sebe. Negativne misli utiču na jačanje negativnih osećanja, a vremenom takvo stanje dovodi do grčeva u mišićima, disanje se skraćuje, apetit se gubi ili se uvećava preko mere i to najčešće dovodi do pojave novih telesnih oboljenja. Na taj način je Žane svojim konceptom integracije i sinteze bio prethodnik holističkog pogleda na psihoanalizu.
Vilhelm Rajh
Za začetnika telesnih psihoterapija smatra se Vilhelm Rajh (1897-1957), učenik Sigmunda Frojda i jedan od najmlađih članova psihoanalitičkog udruženja. On je zaslužan za otkriće niza značajnih postupaka i tehnika, kao što su analiza otpora, rad na pozitivnom i negativnom transferu, karakterna struktura,analiza karaktera, itd. Rajh razvija Vegetoterapiju koja ima za cilj oslobađanje blokirane životne energije. On je utvrdio da tokom svog razvoja mlada osoba, dete, nailazi na niz ograničenja u vidu zabrana od strane roditelja i okoline. Ove zabrane su na uzrastu deteta neophodne u cilju vaspitanja i socijalizacije. Problem nastaje zato što dete, usvajajući te zabrane, ujedno stvara blokade koje onemogućuju životnoj energiji da se spontano kreće kroz sistem, tj. organizam. Stvarajući blokade, mlada osoba kreira ono što je Rajh nazvao “telesnim oklopom”, a to je niz prisilnih radnji koje onemogućuju određenim emocijama da se slobodno ispoljavaju.
Telesni oklop u praksi
Kako “telesni oklop” deluje u praksi? Dete koje je po svojoj prirodi, nemirno, radoznalo, puno energije i koje ima potrebu da bude neprestano u pokretu, slobodno i neputano, dobija od odraslih komandu da sedi mirno, pod pretnjom kazne. Kako su odrasli svojim represivnim zahtevima i ponašanjem stvorili kod deteta strah od kazne, ono će primorati sebe da ograniči svoju radoznalu i nemirnu prirodu. Da bi to moglo da učini, dete mora da zauzda spontano kretanje životne energije u svom organizmu. Ono će ispraviti i ukočiti mišiće leđa, naročito vrata i ramena. Snažno će stegnuti mišiće zadnjice. Tako će “preseći”, tj. znatno usporiti spontani tok energije ka nogama i rukama. Usporiće disanje i napregnuti stomačne mišiće i mišiće vrata kako bi moglo da kontroliše disanje. Time će usporiti unos potrebne količine kiseonika u organizam, što će automatski dovesti do osećaja umirenja i usporiće pokrete svog tela. Dete će to ponavljati sve dok potpuno ne stekne veštinu da miruje i obuzdava svoju potrebu za kretanjem. Na taj način će udovoljiti zahtevima odraslih ali će u isto vreme izgubiti spontanost i u velikoj meri će usporiti tok životne energije kroz svoje telo. Pozitivan efekat ovog ponašanja će biti sticanje samokontrole, a negativan će biti preterana samokontrola, čak i u situacijama gde je potrebno otvoreno reagovati.
Navika stvara šablon
Pre nego što je naučilo da kontroliše svoje potrebe i da ih odlaže, dete je nalazilo zadovoljstvo u spontanosti i slobodi kretanja. Nakon izgrađivanja navike da se ponaša kontrolisano, ono od te navike stvara šablon koji počinje da utiče na sve sfere detetovog života. Tako ono dolazi u situaciju da kada je nešto smešno i kada je smeh društveno prihvatljiv, ono će i u toj situaciji kontrolisati intenzitet svog smeha, umesto da pusti sebe da se smeje iz srca. Uskraćujući i umanjujući sebi zadovoljstvo u svemu, posebno tamo gde nema potrebe za tim, dete, kasnije odrasla osoba, postaje rob svog “telesnog oklopa” i sve više oseća nezadovoljstvo sobom i svojim životom.
Gubitak snage i osećaj krivice
Posedica je sve veći gubitak snage da se suočava sa izazovima svakodnevnog života. Smanjena sposobnost da postiže uspeh, stvara u čoveku osećanje krivice. Čovek želi da se oslobodi nezadovoljstva i krivice, ali ne znajući kako i šta je uzrok toga, počinje svoja negativna osećanja da projektuje na druge ljude, smatrajući nekog drugom “krivcem” za njegove životne neuspehe. Oklopljena osoba posebno postaje negativna prema svakome ko pokazuje više spontanosti u ponašanju od nje. Osim što šema telesnog oklopa remeti međuljudske odnose, ona vremenom remeti i zdravlje ove osobe.
Telesna psihoterapija se, između ostalog, bavi razrešavanjem telesnog oklopljavanja. Pruža čoveku uvide u načine kako blokira svoju energiju i ukazuje mu kojim telesnim posturama i šemama to čini. U isto vreme mu daje načine da se oslobodi vezanosti za negativna ponašanja kojih ranije nije bio svestan, oslobađajući ga obrazaca telesnog oklopa. Na taj način čovek zadržava svoju sposobnost samokontrole tamo gde je to društveno potrebno i osposobljava se da bude spontan u situacijama gde nije potrebna samokontrola. Tako telesna psihoterapija omogućuje čoveku da povrati svoju moć i životnu energiju koju je nekada izgubio. Čovek koji je došao na terapiju frustriran neuspesima u svakodnevnom životu, kroz seanse telesne psihoterapije postepeno se oslobađa onoga što ga je sputavalo (telenog oklopa), a u isto vreme povećava kapacitet svoje ličnosti da se suočava i rešava one situacije u svom životu koje su ga prethodno nadjačavale.
