Dojenje – psihološka podrška kada je najpotrebnija
Prve nedelja u avgustu se obeležava Svetska nedelja dojenja u cilju promovisanja njegove važnosti. Dojenje ima prednost za zdravlje deteta, za zdravlje mame i za razvoj njihove međusobne vezanosti su dobro dokumentovane i sve manje se dovode u pitanje. Slika bebe koja sisa će kod većine ljudi izazvati nežnost, ali dobar deo mama će potvrditi da je trnovit put do te idilične slike. Ako imate sreće sa babicama, patronažnim sestrama i savetnicama za dojenje, možete da izbegnete većinu fizičkih problema do kojih može da dođe na početku dojenja. Međutim, iako je osnovna svrha dojenja da nahrani bebu, ono ima i snažnu psihološku komponentu. Samim tim, osim fizičkih, moguće je da se u različitim fazama jave i određene emocionalne poteškoće. Uz dobru podršku u okruženju one mogu da prođu neprimetno, ali ne bude uvek tako.
Šta kada nikako ne ide?
Tokom trudnoće, a možda i ranije, kreirali ste sliku majke koja doji dete i jedva čekate da i vi svoju bebu uzmete u naručje. Raspitali ste se o svim prednostima dojenja i nemate dilemu oko načina na koji ćete hraniti svoju bebu. Znate da se mogu javiti i izvesne poteškoće, ali ste spremni da ih prevaziđete kada se jave.
Međutim, iz određenog razloga do toga nije došlo i pored uloženog truda. U takvim situacijama, majke mogu da dožive izuzetno neprijatne emocije. Od toga da se osećaju neadekvatno kao majke i žene, smatraju da nisu ispunile svoju ulogu, zatim preko osećaja krivice što svom detetu nisu pružile najzdraviju hranu, pa do straha da će se to oslikati na celokupan razvoj deteta. Tome mogu da doprinesu i osuđujući komentari sa strane, ali ipak najviše doprinosi prethodno očekivanje. Mame koje su se unapred odlučile ili pripremile da neće dojiti, lakše se nose sa negativnim komentarima.
Istraživanja su pokazala da se kod majki koje su želele da doje, a iz nekog razloga nisu uspele, mnogo češće javlja postporođajna depresija. Prema tome, ovaj problem nije nimalo bezazlen i trebalo bi mu se posvetiti sa jednakom ozbiljnošću kao i tretiranju fizičkih problema koji se javljaju pri dojenju.
Dojenje na javnom mestu
Devojčice od ranog uzrasta shvataju da bi trebalo da pokrivaju grudi i da ih ne izlažu svačijem pogledu. Vremenom, kroz razvoj i socijalizaciju u kulturi kojoj pripadamo, one postaju seksualni simbol i simbol ženstvenosti, i kao takve služe za kreiranje polnog identiteta. I onda, preko noći, one dobijaju potpuno drugačiju ulogu, koja im jeste biološki namenjena, ali je ipak skok u odnosu na razmišljanje sa kojim se odrasta. Odjednom se nađete u situaciji da bi trebalo da makar delimično razotkrijete grudi na potpuno nezamislivom mestu, pošto vam je alternativa tome gladna beba. Većina majki se u početku nastoji pokriti, ali kako beba raste, to je sve teže i teže, prvo što je ona sve veća da se drži jednom rukom, dok drugom pridržavate pelenu, a drugo je što bebama veoma rano počinje da smeta prekrivač i sve će uraditi da ga skinu. Neke majke će redukovati izlaske sa ciljem da se ne izlažu pomenutoj neprijatnosti, dok će se druge nastojati adaptirati novonastaloj životnoj ulozi. Uspešnost adaptacije u velikoj meri zavisi od stava koje ljudi iz neposrednog okruženja imaju prema tome, kao i od samopouzdanja žene. Na oba ova faktora može se uticati i preventivno kroz pripreme u trudnoći, a i kada dođe do samog dojenja. Kako ono može duže da potraje, vredi uložiti truda u psihološko osnaživanje i podršku, pošto se time značajno može povećati kvalitet života i uživanje u pomenutom periodu.
I kada dođe kraj…
Mnogo njih će vas pripremati za probleme koje se javljaju na početku dojenja, ali malo njih će vas pripremati za kraj. Prvi problem se javlja prilikom odlučivanja kada da se ono prekine. Jedno stanovište tvrdi da je dojenje posle prve godine besmisleno, dok se drugi zalažu za prolongirano dojenje. I jedna i druga struja imaju svoje argumente, i za koju god da se odlučite, naići ćete na neodobravanja osoba iz one druge grupe. Ovde se nećemo baviti prednostima ni jednih ni drugih, cilj je samo pružiti podršku majkama, za koju god opciju da se odluče, da se ne osećaju krivom i da samopouzdano brane svoj stav. Dovoljno teško je brinuti o bebi tokom odvikavanja, da biste trošili vreme na brigu o stavovima drugih.
Drugi problem predstavlja emotivna komponenta završetka jedne faze. Završetak dojenja je praćen i padom hormona koji prouzokuje neraspoloženje, ali i pored toga prestanak dojenja je emotivan za većinu majki. Ručak može da spremi bilo ko, ovo je bilo nešto specijalno što ste imali sa svojom bebom i kada tome dođe kraj, to nije lako prihvatiti. To je prva od mnogih separacija sa kojima ćete se morati suočiti tokom odrastanja deteta.
Svetska nedelja dojenja se i obeležava u mnogim zemljama upravo zbog činjenice da je ova tema i dalje predmet različitih debata i suprotstavljenih stavova. Za koju god da se opciju odlučite, uvek će se naći neko ko će smatrati da je to pogrešno. Dokle god imate dovoljno samopouzdanja da odbranite svoju odluku, većih neprijatnosti nećete imati. Za ostale emotivne poteškoće možete da potražite podršku kod bliskih ljudi ili da se osnažite kroz psihološko savetovanje.
