Kako prevazići sindrom “praznog gnezda“?
Najveća ironija roditeljstva je ta da, ako uradite stvarno dobar posao u vaspitanju dece, ona će vas napustiti i osamostaliti se. U tom trenutku, umesto da osete ponos što su vaspitali uspešnog čoveka, naučili ga osnovnim životnim veštinama, osposobili ga da bude nezavistan i dovoljno samopouzdan, nema roditelja koji ne oseti tugu zbog rastanka.
Šta je sindrom „praznog gnezda“?
Tuga zbog odlaska deteta iz porodičnog doma je uobičajena i očekivana. Završava se jedna faza života i u potpunosti je normalno da se zbog toga oseća žalost, anksioznost, pa čak i strah od naredne faze. Od trenutka kada postane roditelj, čovek se brine za svoje dete svakodnevno. Osim brige da mu se ne desi nešto loše, tu su i svakodnevne preokupacije da li ima šta da pojede, da li ima čistu garderobu, da li ga neko maltretira, da li je bolestan i sl. Nakon što se dete odseli, dobar deo ovih stvari prestane da bude u roditeljskoj nadležnosti i na to se treba navići.
Kada nastaje problem?
Problem nastaje kada roditelj ne uspe da se privikne na novonastalu situaciju, kada je doživljena tuga izrazito intenzivna i dugotrajna, a pored toga se jave doživljaji besmisla, beskorisnosti, strah od starenja, bolesti i završetka života, zatim klinička stanja poput depresije, alkoholizam, hipohondrije, različitih fobija. Na interpersonalnom planu se mogu javiti povlačenje od prijatelja, učestali konflikti sa partnerom. Takođe, čest je i intenzivan strah da se deca neće uspeti samostalno snaći, što često rezultuje uplitanjem u njihov svakodnevni život, što posledično vodi svađama, a time se produbljuju prethodno navedene emocije.
Kod koga će se intenzivnije ispoljiti sindrom „praznog gnezda“?
Statistički je dokazano da majke teže prihvataju odvajanje od dece, nego očevi. Koliko god da su oba roditelja povezana sa detetom i uključena u njegovo vaspitanje, činjenica je da se majke više identifikuju sa roditeljskom ulogom, te i teže prihvataju promenu. Situacija se još više pogoršava ako je u pitanju samohrana majka ili majka koja ima samo jedno dete. U takvim situacijama se stvara odnos sa više međusobne zavisnosti, pa je i separacija teža.
Sa „praznim gnezdom“ se teško nose i bračni parovi kod kojih je brak sveden na formalnost i isključivo na roditeljsku ulogu. Ukoliko postoji konflikt koji je prikrivan zajedničkom brigom o deci, u situaciji njihovog odlaska, taj konflikt će se intenzivirati. Ne mora čak ni da postoji konflikt, dovoljno je samo da su kroz svakodnevnu brigu o deci, zanemarili brigu o svom braku. Zbog toga su i sve češći razvodi u 50-im i kasnije, a rešenje problema može da se nađe u bračnim terapijama kroz koje će supružnici ponovo pronaći i izgraditi bračne uloge.
Problem se intenzivno ispoljava i kod ljudi kod kojih već postoji određena depresivna simptomatologija. Zatim, oni koji su otišli u penziju i teško podneli prestanak radnog angažovanja, pa i odlazak dece doživljavaju kao napuštanje i produbljuju sopstveni osećaj beskorisnosti.
U poslednje vreme, osećaj usamljenosti je dodatno pojačan i činjenicom da deca sve češće, osim što napuštaju roditeljski dom, zbog potrage za poslom, napuštaju i mesto, državu, pa čak i kontinent. U takvim situacijama, roditelji moraju da se pomire i sa činjenicom da će decu viđati veoma retko i da će još više biti isključeni iz njihovog svakodnevnog života.
Kako olakšati sebi i bolje se nositi sa sindromom „praznog gnezda“?
Kao što je rečeno, odlazak dece predstavlja završetak jedne faze života. Ali.. I završetak osnovne škole je bio kraj jedne faze, što to ne znači da se niste osećali srećno i u srednjoj školi. Isto tako, to što su se deca osamostalila, ne znači da je kraj sa svim radostima u životu. Neke od strategija za prevazilaženje sindroma „praznog gnezda“ mogu biti:
- Pronalaženje novog hobija ili vraćanje na stari
Mnogi od vas se možda sećaju perioda kad su dobili dete u kolikoj meri su bili zauzeti brigom o njemu i kako su bili prinuđeni da zapostave lična interesovanja. Tada ste verovatno obećali sebi da ćete im se vratiti čim budete imali vremena, ali ste u međuvremenu uvučeni u svakodnevnu kolotečinu, a briga i radosti oko dece su potisnuli ostale preokupacije. Istina je da sa godinama ljudi gube veći deo interesovanja, kao i strasti koje su tipične za mladost, ali ovo može biti period kada se nekima od njih možete ponovo posvetiti. Ako ne nekim starim hobijima, uvek postoji prostor da pronađete neke nove.
- Planiranje aktivnosti sa ljudima iz okruženja
To što dete ne živi više pod istim krovom sa vama, ne znači da ste u potpunosti napušteni i sami. Možete da planirate zajednička druženja i aktivnosti sa prijateljima, da pronađete zajedničko interesovanje sa partnerom, ili da se preko novih hobija upoznate sa novim grupama ljudi. Naravno, niko od njih ne može da vam nadomesti kvalitetno provedeno vreme sa vašim detetom, ali to i nije svrha ovih aktivnosti. Kroz druženje sa ljudima, posebno ako su vršnjaci, možete da nađete na sagovornike koji prolaze kroz iste probleme kao i vi, samim tim se međusobno dobro razumete, što može da donese izvesno olakšanje.
- Održavanje kontakta
Bilo da se dete odselilo u zgradu pored ili na drugi kontinent, to nikako ne znači prestanak kontakta sa njim. Ukoliko je rastanak protekao u prijateljskom duhu, komunikacija sa vašim detetom će se svakako nastaviti. Ako je ono ostalo u istom mestu ili se preselilo u neko obližnje, onda možete da se oslonite i na različite posete, zajedničke ručkove, praznike i sl. Naravno, dok god je to na obostrano zadovoljstvo i uz dogovor. Međutim, ako se dete odselilo u drugu državu ili na drugi kontinent, onda će posete biti ređe i teže za organizovati. Međutim, i dalje ostaje mogućnost komunikacije, koja je veoma olakšana sa razvojem tehnologije. Ako samo pomislite, kako je do pre nekoliko decenija, jedini vid komunikacije bilo slanje pisma, za koje niste ni sigurni da li će uopšte stići, onda morate zaključiti kako ste mnogo srećniji od roditelja iz tog perioda. Danas, preko računara i mobilnog telefona možete da komunicirate jeftino, brzo, da primate slike, zvuk, video zapise. Sve osim zagrljaja. Tu može da predstavlja problem ako niste vešti sa novim tehnologijama, ali se time vraćamo na prvu tačku. Neka obuka iz novih načina komunikacije bude vaš novi hobi kojem ćete se posvetiti.
- Očekivanje novih uloga
Ukoliko je razlog odlaska vašeg deteta bilo zbog stupanja u (van)bračnu zajednicu postoji mogućnost da ćete uskoro postati baka i deda. Ove uloge mogu da vam pričine izuzetno zadovoljstvo, da dovedu do potpuno novog odnosa sa vašim detetom i da u vama probude do sada nepostojeće emocije.
Naravno, može da se desi da ništa od ovog ne pomogne da se nosite sa nastalim promenama. Može da se desi da se javi ili produbi konflikt i sa supružnikom i sa decom. Kakva god da je situacija, ukoliko osećate da vam stvari izmiču van kontrole, ne ustručavajte se da se obratite za pomoć.
